Narcis

Standard

Narcis je lukovićasta biljka iz familije amarilisa. Cveta u aprilu mesecu. Visina cvetne stabiljke ne prelazi 30 cm. Listovi su zeleni, uski i dugački. Izbijaju neposredno iz lukovice i pri dnu obuhvataju cvetnu stabiljku na kojoj se nalaze usamljeni ili, ređe, gupisani cvetovi bele ili žute boje i vrlo prijatnog blagog mirisa. U Evropi, severnoj Africi, Severnoj Americi i Aziji raste nekoliko vrsta narcisa. Cvetovi su uvek istog oblika, ali se razlikuju po boji. Krunica se sastoji od šest  kruničnih listića i levkaste ili zvonaste parakrunice. Kod nas su najrasprostranjenije vrste su zelenkada sa malim žutim  cvetovima bele boje i jakog mirisa. Branje narcisa je povod za mnoge narodne svečanosti i zabave.

Po grčkoj mitologiji , Narcis je bio vrlo lep mladić. Nimfa Eho se zaljubila u njega ali nije uspela da ga privuče sebi i u očajanju se pretvorila u stenu, ali je sačuvala svoj glas.. . Lepi mladić je bio toliko obuzet svojojm lepotom da nikoga nije primećivao. Jednoga dana nagao se nad izvor i  posmatrajući svoju sliku na površini vode toliko se zaneo da je pao u vodu i pretvorio se u cvet.

Festival cvetanja trešnje, Japan

Standard

Cvetanje trešnje, kao znak dolaska proleća, slavi se širom Japana od marta do maja. Ljudi se tradicionalno okupljaju ispod predivinih roze krošnji, uživaju u pogledu, piju čaj i jedu lokalnu hranu. Grad Hirosaki je poznat po ovom festivalu, a Mint biro u Osaki otvara svoju baštu u kojoj više od 100 vrsta trešanja napravi tunel od procvetalih krošnji.

Ljubljenjem protiv alergije!

Standard

Naučnici su ustanovili da razmena poljubaca jača imunitet partnera, a smanjuje i simptome alergije i stresa. I kod muškaraca i kod žena posle poljupca je opadao nivo kortizola, hormona stresa, a parovi koji su se ljubili 30 minuta imali su niži nivo proteina koji izazivaju alergijsko kijanje i curenje iz nosa.

Dan zaljubljenih

Standard

Istorija Dana zaljubljenihDan zaljubljenih ili dan svetog Valentina datira još pre početka hrišćanstva, i uključuje golotinje i bičevanje, a nekako je dogurala do današnje komercijalizovane verzije pune čokolada, cveća i nakita.

U starom Rimu, 13., 14. i 15. februara je proslavljan paganski praznik plodnosti “Luperkalija”. I to je sam početak ovog praznika koji se dana smatra danom ljubavi. Međutim, obeležavan je na malo drugačiji način.

Prema Noelu Lenskom, profesoru sa Univerziteta Kolorado, običaj je bio da se mladići skidaju goli i bičevima napravljenim od kozje ili pseće kože bičuju devojke, i to sve da bi poboljšali njihovu plodnost.

Valentin, po kome Dan zaljubljenih i nosi ime, bio je pogubljen jer je venčavao vojnike, što je u to vreme bilo zabranjeno od strane rimskog cara Klaudija II, jer je smatrao da su oženjeni muškarci loši u službi vojnika.

Prema verovanju, dok je Valentin odlazio na gubilište, slepoj tamničarevoj ćerki poslao je pismo sa žutim šafranom u znak zahvalnosti što mu je ukazala pažnju i potpisao ga sa „Tvoj Valentin“. Ipak, sam Valentin i ovaj praznik povezan je sa ljubavlju tek u četrnaestom veku.

Preuzeto sa:  http://www.novimagazin.rs/opusteno/istorija-dana-zaljubljenih

http://www.svetplus.com/vesti/37472/dan-zaljubljenih:-evo-zasto-danas-slavimo-ljubav

Držanje za ruku leči glavobolju

Standard

Naučnici sa Kalifornijskog univerziteta sproveli su istraživanje na 25 volontera koji su u poslednjih šest meseci bili u srećnoj vezi. Utvrdili su je držanje za ruku partnera, pa čak i samo gledanje partnera na slici, umanjilo njihovu reakciju na fizički bol. Blagotvorni efekat je izostao u slučaju kada bi ispitanici držali za ruku neku nepoznatu osobu, ili stiskali lopticu protiv stresa. Studija poseban naglasak stavlja na vaznost društvenih odnosa, a njeni rezultati bi mogli biti od velikog značaja za žene prilikom porođaja, jer bi prisustvo oca ili neke druge bliske osobe u porodilištu moglo pozitivno da utiče na smanjenje bola kod porodilje. Studija objašnjava i zašto majka može dati trenutnu utehu detetu jednostavnim poljupcem u bolno mesto. Poučeni rezultatima studije naučnici poručuju: svaki put kada osetite glavobolju, ako ste u prilici, uhvatite svog partnera za ruku, efekat može biti zaista delotvoran.

„Crni kontinent“

Standard

Veliki afrički kontinent, nazvan „crni“ zato što na njemu pretežno žive ljudi crne rase, dugo je bio nepoznat Evropljanima, kao što je i Evropa dugo ostala nepoznata Afrikancima.Evropljani su poznavali samo severni deo Afrike. Portugalski moreplovci prvi su se uputili duž obala zapadne Afrike, a za njima i Španci. Kanarska ostrva otkrivena su 1402, Azorska 1431, a zatim Beli rt, Zeleni rt, Gvineja i Kongo. Veliki portugalski pomorac Bartolomej Dijas dospeo je 1487. godine do najjužnije tačke crnog kontinenta – Rta dobre nade. Unutrašnjost Afrike Evropljani su počeli da istražuju mnogo kasnije, u devetnaestom veku.

Zašto mačke imaju brkove?

Standard

250610030415_202669Ljudi se služe prstima kad žele da opipaju neki predmet. Prsti su naše čulo pipanja. Mački za to koriste brkovi. Pomoću njih ona oseća toplo, hladno itd. Zato mački nikad ne treba seći brkove. Bez njih ona nije u stanju da oseti pravu prirodu predmeta oko sebe. Mačka ima veoma dobro čulo vida, razvijen joj je i sluh, ali njeno čulo mirisa (njuh) nije onako oštro kao, na primer, u psa. Čulo pipanja kod mačaka smešteno je u brkovima, tankim osetljivim dlačicama na njušci. Mačka se često kreće noću, po mraku, pa joj tada brkovi služe da opipa predmete na koje nailazi, a da tom prilikom ne izazove nikakav šum i da nastavi svoje bešumno kretanje za hitrim i plašljivim mišom.