Staklo koje ne može da nas povredi

Standard

Nekada su, prilikom sudara, parčići razbijenog automobilskog stakla mogli da izazovu užasne povrede. U današnjim automobilskim nesrećama barem smo toga pošteđeni, zahvaljujući izvesnom Benediktusu čije ćete ime uzalud tražiti po leksikonima. Ime ovog francuskog hemičara se nigde ne pominje. Tu grešku bi trebalo ispraviti jer njemu mnogo dugujemo… Jedna mala slučajnost, na početku ovog stoleća, bila je povod za veliko otkriće. Godine 1930. Benediktus je, radeći u svojoj labaratoriji, pokušavao da dohvati staklenu posudu sa najviše police. Jedna boca mu je ispala iz ruke, ali i pored toga što je bila zapremine od jednog litra, znači dosta teška, nije se razbila, samo je iznutra napukla zvezdoliko kao češki kristal. Benediktus ju je pažljivo pregledao i setio se da je u njoj, još od pre petnaest godina, držao rastvor celuloze. Rastvor je ispario i obložio zidove boce postojanom glazurom. U trenutku kada je boca pala, glazura je zadržala krhotine i ni jedno parče se nije odvojilo. „Trudio sam se da ništa ne zaboravim od ovog čudnog događaja,“ pisao je kasnije Benediktus. „Jednog dana je moju pažnju privukla nesreća izazvana parčićima stakla, prilikom sudara dva automobila i ja sam se ponovo setio svega.“ Benediktus je odlučio da pokuša da na automobilsko staklo primeni iskustvo kome ga je poučio slučaj sa bocom pojačanom celuloznom oblogom. Godine 1910. pojavilo se sendvič-staklo (tripleks)-dva sloja stakla zalepljenog na podlogu od pastične materije, koja bi, u slučaju sudara, zadržala razbijene parčiće. Povećavanjem broja slojeva stakla-sloj plastične materije se uvek nalazi između dva sloja stakla-dobija se automobilsko staklo koje ne može da probije metak. Takva stakla se stavljaju na automobile šefova država i na izloge juvelirskih radnji. Tim staklom je zaštićena i Mona Liza u Luvru… Možemo da pomenemo još i to da multi-tripleks debljine 25 mm ne može da probije ni metak mitraljeza ili parabeluma prečnika 9 milimetara. Umesto celuloida, kasnije se upotrebljavao acetat celuloze, a danas polivinilski birutal. Dobro rešenje je i sigurnosno staklo dobijeno kaljenjem stakla.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s