Akvakultura

Standard

Neogranizovana ribarenja u današnje vreme uništavaju morska dna i dovode do nestašice ribe. Akvakultura je zbog toga vrlo značajna, jer omogućava da se gaje ribe i rakovi u za to specijalizovanim farmama. „Budući da seljaci gaje kokoške i patke, zašto ne bismo mi, po ugledu na njih, gajili, recimo, morske račiće?“, zapitao se japanski naučnik Fidžinaga.  I izgradio je sopstveni bazen za gajenje rakova. U bazenu dužine više desetina metara cirkuliše morska voda kontrolisane temperature. Biolog od ribara pozajmljuje ženke rakova pune jaja koja ove polažu u njegovom bazenu. Nekoliko časova kasnije rađaju se račići-mladunci čija evolucija počinje 48 sati kasnije. Biolog doktor Fudžinaga im daje hranu na koju su navikli: fitoplanktone i mikroskopske jednoćelijske alge. Uporedo sa rastom ovih ljuskara, hrana postaje raznovrsnija i bogatija. U određenom trenutku prelaze na novi režim mesne ishrane: dobijaju mleveno meso školjkaša. Posle nekoliko meseci račići postižu dimenzije odraslog raka i mogu da se prodaju na tržištu. Bilo je, dakle, potrebno dočekati sredinu 20.veka da bi se stvorila prva pomorksa farma rakova.

One response »

  1. Vec dugo vremena trazim mesto gde se neko interesuje za aqvakulturu. Za sve zainteresovane imam poslovni predlog:
    Postovani
    Posedujem registrovan i uknjizen saranski ribnjak na teriroriji opstine Smederevo sa postavljenim kaveznim sistemom kapaciteta 40 tona godisnje. Kako je ribarstvo i sam proizvodnja hrane u usponu dosao sam do zakljucka da bi trebalo osavremeniti proizvodnju i prosiriti kapacitete.Ideja mi je da iskoristim postojece dozvole i kapacitet i kvalitet vode i podignem proizvodnju na 200 tona godisnje u zatvorenom recirkulativnom sistemu.. U strukturi gajenih vrsta takodje bi dosli do prosirenja, osim sarana na ribnjaku bi se gajio evropski som i smudj. Da malo bolje objasnim, naime na nasim ribnjacima riba se tovi svega 100 dana godisnje a preostalih 265 gladuje ili stagnira. To se desava zbog roga sto je ribi da bi se hranila potrebna optimalna temperatura izmedju 22 i 27 stepeni C. Taj problem je unapred resen tako sto bi se umesto konvencionalne energije koristila alternativna koja je za 75 do 80 % jeftinija. Ovom tehnologijpom gajenja ribe odavno se bave proizvodjaci ribe sirom evropske unije i azije.Za prosirenje proizvodnje potrebno mi je oko 300 000 eura a investicija se moze isplatiti za manje od tri godine.
    Za dalje informacije mozete me kontaktirari na tel. 065/462 4664

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s