Monthly Archives: avgust 2010

Psihoanalitičar

Uobičajen

Psihoanalitičar je psiholog koji pomaže neurotičnim bolesnicima da otkriju potisnuta, skrivena osećanja koja ih uznemiravaju, kako bi mogli da ih savladaju. Psihoanaliza je metoda kojom se leče razne neuroze-poremećaju živčanog sistema za koje se smatra da su izazvane nekim prigušenim, potisnutim osećanjima ili nezadovoljenim željama. Da bi pomogao obolelima da oslobode iz podsvesti ta osećanja, pishijatar ih posmatra, razgovara sa njima, sluša ih dok pričaju o sebi i onome što osećaju, žele, misli. Zatim ispituje i tumači njihove reči, crteže, ponašanje ili snove. Lečenje psihoneuroza je često veoma složeno, jer treba navesti bolesnika da postane svestan psihičke traume (povrede) koja je uzrok njegove neuroze, a paziti da mu se pri tom bolest ne pogorša, što se ponekad dešava.

Skijanje na vodi

Uobičajen

Skijanje na vodi je sport koji se upražnjava od 1927. godine i sastoji se u tome da se skijaš kreće na površini vode, na dve ili na jednoj skiji, iza motornog čamca koji ga cuče. Mono-ski (skijanje na jednoj skiji) zahteva minimalnu brzinu od 40 do 50 kilometara na čas, a bi-ski (skijanje sa dve skije  brzine od 30 do 40 kim/h). Prema pravilima, u teglećem čamcu moraju da se nalaze dve osobe. Kakav pad! Vojnici se slatko smeju: dečak je ponovo pao u vodu. Te 1927. godine na jezeru Anesi jedna grupa mladića uporno pokušavala ds se na površini vode održi na dasci i da njome klize po jezeru uz pomoć motornog čamca. Ceo prizor posmatraju slučajni prolaznici i grupa alpinista. Svi se  slatko smeju. Međutim, poručniku je iznenada sinula ideja: „Pokušajmo sa našim skijama!“ Rečeno, učinjeno. Par običnih skija za sneg su spuštene na površinu vode. Jedan neustrašivi momak ih vezuje i kreće da bi se trenutak kasnije našao u vodi. Međutim, vojnici ne popuštaju. „Treba ponovo pokušati“-tvrde oni. Iz pada u pad, ipak su svojim uzanim skijama uspeli da otklize nekoliko metara po površini jezera. Skijanje na vodi, novi sport je rođen! Tokom godina, materijali od kojih se prave skije se poboljšavaju, same skije će postati šire. Danas skijaši na vodi prave izvanredne i hrabre skokove i neobične figure u vazduhu.

Morska bolest

Uobičajen

Morska bolest je osećanje mučnine koje izaziva kretanje morske vode i broda. Najavljuje se i ispoljava raznim simptomima: pospanošću, apatijom, mučninom, povraćanjem…. Prilagođavanje najćešće doprinosi potpunom nestajanju morske bolesti koja se javlja zbog nenaviknutosti na život na moru, a ponekad i zbog straha koji izazivaju morska prostranstva. More se giba. Jahta se valja. Jedriličar se više ne oseća ugodno. Vrućina mu je pod kabanicom koja ga štiti od udara vetra. Niz leđa mu se sliva hladan znoj. Trudi se da usredsredi pažnju na udaljeni horizont, da duboko diše uprkos vetru. Čini mu se da mu je već bolje, mada mu se i dalje spava. Dremež ga hvata dok još sedi u kokpitu (otvoreni krmeni prostor na ribarskom brodu ili jedrilici). Ipak će da legne… Međutim, u kabini je još gore: kretanje broda, nedostatak vazduha.. Oseća da mora brzo na vazduh. Izlazi na palubu, naginje se preko ograde, povraća… I već mu je lakše, sada može i da legne. Posle jednog časa spavanja mučnina je nestala. Polako se navikava na plovidbu. Ponovo može da uzme sada već obilniji obrok. Vraća se na kormilo. Bolest je prošla; jedrenje najzad postaje pravo zadovoljstvo.

More

Uobičajen

Okeani pokrivaju 71 odsto površine naše planete, a 97 odsto svih voda na Zemljinoj kugli otpada na more. Morska voda se uglavnom sastoji od vodonika i kiseonika, ali sadrži i bezbroj drugih elemenata: so, minerale gas, životinje i biljke mikroskopske veličine. Zahvatite litar morske vode i izmerite je; njena težina iznosi 1.025 grama. Ako analizirate ovaj litar vode, rezultat će biti sledeći: 19 grama soli i u nešto manjim količinama natrijuma, sumpora, kalijuma, kalcijuma. Biće i tragova svih poznatih minerala, kao što su magnezijum, bakar, kobalt. Ovaj isti litar vode sadrži i mikroskopski sićušan grumen zlata. Naime, okeani sadrže više miliona tona zlata. Međutum, voda mora sadrži bogatstvo koje je još dragocenije: život. Ako kap morske vode stavite pod mikroskop, u njoj ćete otkriti sićušne alge, životinjice, jajašca, larve…ali i raspadnute materije (koje nanose veće ili manje reke), bakterije, deterdžente, tečna goriva. Sva ova zagađenja, koja su posledica aktivnosti čoveka, mogla bi, dugoročno gledano, da unište život u moru.

◈ Predivno….pa ko još ne voli more…..:)

Najviši grad

Uobičajen

Najviši glavni grad jedne države na svetu je La Paz u Boliviji. La Paz ima oko pola miliona stanovnika i nalazi se jugoistočno od jezera Titikaka, na nadmorskoj visini od 3.658 metara, što je podosta više od našeg Triglava. Južnoamerička država Bolivija nije velika, ali drži mnoge svetske rekorde u visini, jer se dobrim delom prostire po planinskim masivima Anda. Najviše selo na svetu je bolivijanska Čakaltaja-na 5.130 metara nadmorske visine, što je više od najvišeg vrha Evrope Mon Blana. Seljacima iz Čakaltaje nimalo ne smeta razređen visinski vazduh, ali zato oni nerado silaze na morsku obalu; jer im je tu vazduh vlažan, topal i sa suviše kiseonika, pa ih guši. Velika bolivijanska visoravan širi se na visini između četiri i pet hiljada metara. Možda zbog toga Bolivijanci nikad ne skidaju s leđa debeli vuneni ogrtač pončo i topli filcani šešir s glave.

Najveći grad

Uobičajen

Američki grad Njujork već decenijama je najveći grad na svetu. On ima oko 16 miliona stanovnika, ali ga poslednjih godina sustiže japanski glavni grad Tokio, koji se bliži cifri od 12 miliona. Kad se govori o broju stanovnika velikih gradova uvek se računa šire gradsko područje. Otuda potiču tako velike cifre, pa bi i Njujork imao za polovinu manje stanovnika kad bi se uzimalo u obzir samo uže područje grada. Ipak, on je zasad najveće ljudsko naselje na svetu. Njujork je osnovan polovinom sedamnaestog veka i tada se zvao Novi Amsterdam, jer su ga podigli Holanđani. Ubrzo su ga preoteli Englezi i dali mu sadašnje ime, koje znači Novi Jork (Jork ili Jorkšir je pokrajina u Engleskoj). Po broju stanovnika za Njujorkom i Tokiom (svi sa preko 8 miliona stanovnika), dolaze: Šangaj (NR Kina), Pariz (Francuska), Meksiko (Meksiko), Buenos Ajres (Argentina) i Los Anđeles (SAD).

Zašto nam noge utrnu?

Uobičajen

Ako sedimo u nezgodnom položaju, na primer ako je noga savijena dok sedimo, ona će utrnuti. To je zato što smo u tom položaju pritisnuli krvne sudove u nozi, pa krv ne prolazi kroz njih kako treba, već sporije. To izaziva utrnulost noge sve dok krv opet ne prostruji. Kroz naše telo neprekidno se kreće (cirkuliše) krv u istom ritmu i pod istim pritiskom (to je ono što nazivamo krvnim pritiskom ili samo pritiskom). To kretanje krvi podrazumeva da nam je celo telo u normalnom položaju. Ali ako na neki način poremetimo normalan položaj svoga tela (ako savijemo nogu ili ležimo na ruci), onda cirkulacija krvi bude usporena i delimično zaustavljena. Tada nam taj deo tela utrne i obuzmu nas trnci. Čim ispravimo nogu, trnci ubrzo prođu, jer krv opet uspostavi svoje uobičajno kretanje.

◈ Ovo mi se često dešava…