Monthly Archives: septembar 2010

Gliser

Uobičajen

Reč gliser najčešće se upotrebljava za lake trkačke čamce sa motorom „van broda“, tj. sa motorom pričvršćenim za krmenu dasku na zadnjem delu čamca. Prednji deo glisera je zaobiljen u obliku kašike, da bi se uzdigao pri prelaženju talasa, a zadnji deo je ravan. Njegovo korito je takvog oblika da gliser može da se odvoji od vode, da klizi po njoj, i da tako postigne veliku brzinu (takav oblik korita nalazi se pod trupom hidroaviona). Gliseri su podeljeni u pet klasa, prema jačini motora (Junor, A, B, C i X). Neki od njih mogu da dostignu brzinu od 130 kilometra na čas.

Papir, čuvar misli

Uobičajen

Papir je pronađen u Kini u I veku. Izraz papir dolazi od papirusa, imena biljke, koje je nekad bilo u izobilju na obalama Nila. Stari Egipćani su od njene srži pravili listove i na njima pisali. Na početku II veka naše ere, Tcajlin je u Kini uveo upotrebu biljnih vlakana za proizvodnju papira. Vlakna bambusa ili duda su gnječena, prostirana u tankim slojevima i sušena. Pre toga papir se dobijao valjanjem otpadaka svile. Arapi su u te svrhe upotrebljavali natopljeni lan. Prve radionice za izradu papira otvorene su u Španiji u XII veku. Odatle se ova nova industrija širila ka Italiji i Francuskoj, da bi kasnije dospela i do drugih zemalja Evrope, kad je u XV veku pronađeno štamparstvo, a zatim, i do Novog Sveta. Umesto nezgrapnih smotuljaka pergamenta (sušene ovčije kože) pojavljuje se knjiga. Međutim, kada su počeli naveliko da štampaju knjige i časopise i kad je papir počeo masovno da se koristi, trebalo je izmisliti način kako da se poveća proizvodnja. Ručna proizvodnja jednog po jednog lista papira nije više mogla da zadovolji potrebe. Rešenje je našao 1798. godine jedan Francuz po imenu Nikola-Luj Rober. On je konstruisao mašinu koja je izbacivala dugačke trake papira. Odmah zatim, u Engleskoj se pojavila druga mašina, mnogo savršenija od ove. Papir je počeo da se industriski proizvodi. S razvojem industrije pojavio se i problem: teško je bilo naći toliko sirovina da bi se zadovoljila sve veća potražnja. Čuveni naučnik Reomi je još 1719. godine bio veoma blizu rešenja. Budući da je bio isto tako veliki prirodnjak, kao što je bio i veliki fizičar, on je primetio da ose prave svoje ćelije od stvarnog „papira“ crpeći materijal iz drveta. Trebalo je samo imitirati insekte. Ali, niko ga nije poslušao. Tek sredinom prošlog veka vlakno drveta se počelo upotrebljavati u ove svrhe. Danas se za proizvodnju papira, pored drveta, upotrebljava i slama, alfa (jedna vrsta žitarice koja se gaji u severnoj Africi i Španiji), bambus, šećerna trska itd. U fabrikama papira bez prestanka prolazi kaša kroz prečišćivače, prese i valjkove i posle sušenja se dobija bezbroj vrsta papira. Kvalitet papira zavisi od prirode upotrebljenog vlakna i od načina prerade. Po izlasku iz mašine, papir se namotava u rolne ili seče na velike tabake. Roto-mašine za štampanje dnevnih listova gutaju ogromne količine papira.

Ajfelova kula

Uobičajen

Ajfelova kula u Parizu poznata je širom  sveta. Njena vitka metalna konstrukcija od metalnih greda natkriljuje svojom visinom sve građevine u glavnom gradu Francuske Republike. Ajfelova kula je već odavno postala simbol Pariza. Inženjer Gistav Ajfel, poznati francuski konstruktor mostova i vijadukata, među prvima je uveo u širu upotrebu čelične i gvozdene grede za izradu velikih građevinskih objekata. Kada je 1889.godine u Parizu trebalo da se održi svetska izložba, Ajfel je predložio da njena glavna građevina bude visoka čelična kula. Iako se nije moglo tačno reći čemu bi ona služila, Parižani su prihvatili predlog. Taj spomenik ljudskim tehničkim dostignućima bio je viskok 300 metara, ali sad je 320, sa televizijskim primopredajnikom. U kulu je ugrađeno oko 8.000 tona gvožđa. Sa tri platforme na 57-om, 115-om i 276-om metru posetioci posmatraju panoramu Pariza i okoline.

Halo

Uobičajen

Dešava se da ponekad, u magličastoj noći, ne vidimo Mesec sasvim jasno, nego okružen kao nekim sjajnim kolutom. Ta pojava naziva se halo. U stvari, halo je svetlosni krug (prsten) oko Meseca, a ponekad i oko Sunca. On nastaje usled prelamanja svetlosnih zrakova koji prolaze kroz sloj oblaka od ledenih iglica-tzv. cirusa. Ponekad se u maglovitoj noći halo vidi i oko uličnih svetiljki, ili oko nekih svetlosti u daljini. Ne treba mešati halo sa polarnom svetlošću, koja se viđa u krajevima blizu Zemljinih magnetnih polova. Polarna svetlost je svetlosna pojava drugog porekla.

Kumulusi

Uobičajen

Kumulusi su sjajnobeli, okruglasti gusti oblaci koji, kad je lepo vreme, plove plavim nebom. Nasuprot njima, teški nimbusi, sivi i niski oblaci, donose kišu. Kumulo-nimbusi su veliki oblaci koji su predznak oluje i grmljavine. Prema svome obliku i položaju, oblaci se dele u četiri glavne vrste: bele ciruse, nalik na tanke pramenove, koji objavljuju dolazak kiše; stratuse, koji se javljaju u vodoravnim slojevima pri sunčevom zalasku; nimbuse, niske, sive i teške kišne oblake; kumuluse, velike plastaste bele oblake koji plove nebom kad je lepo vreme. Samo, svi ti oblaci su nepostojani i često se mešaju stvarajući ciro-kumuluse, strato-kumuluse, kumulo-nimbuse, alto-kumuluse (na velikoj visini) itd.

Termiti

Uobičajen

Termiti su insekti vrlo slični mravima. Žive u drvetu, u dobro organizovanim zajednicama-termitnjacima. U toplim i travnatim predelima Afrike termiti od blata grade svoja staništa koja mogu biti visoka kao čovek.  U njima žive mužjaci i debele matice koje polažu jaja, zatim termiti radnici i termiti ratnici koji štite termitnjak od agresivnih uljeza. Nadzemni deo termitnjaka je u stvari manji deo njihovog doma. Pravo stanište zahvata podzemno prostranstvo od nekoliko stotina metara, koje je ispresecano lavirintom hodnika.

◈ Haha, ovo mi je baš poznato….mama stalno mene i sestru naziva termitima jer kad god nešto kupi mi odmah smažemo…xDD

Zašto kobra igra uz zvuke svirale?

Uobičajen

Kobra je potpuno gluva. Zato ne može da reaguje na zvuke frule, već svoj ples igra na „zvuke“ podrhtavanje tla. Naime, dok svira, ukrotitelj udara nogom o tle, a zmiji se, zbog usporenih pokreta svirale, čini da je pred njom neprijatelj. Prema tome, zmija ne igra, već se leluja zajedno sa sviračem, kako bi kontrolisala situaciju. Veština svirača-ukrotitelja sastoji se u tome da ne bude suviše blizu kobre-da ga ne bi napala, a ni suviše daleko- da mu ne bi popustila pažnju.