Papir, čuvar misli

Standard

Papir je pronađen u Kini u I veku. Izraz papir dolazi od papirusa, imena biljke, koje je nekad bilo u izobilju na obalama Nila. Stari Egipćani su od njene srži pravili listove i na njima pisali. Na početku II veka naše ere, Tcajlin je u Kini uveo upotrebu biljnih vlakana za proizvodnju papira. Vlakna bambusa ili duda su gnječena, prostirana u tankim slojevima i sušena. Pre toga papir se dobijao valjanjem otpadaka svile. Arapi su u te svrhe upotrebljavali natopljeni lan. Prve radionice za izradu papira otvorene su u Španiji u XII veku. Odatle se ova nova industrija širila ka Italiji i Francuskoj, da bi kasnije dospela i do drugih zemalja Evrope, kad je u XV veku pronađeno štamparstvo, a zatim, i do Novog Sveta. Umesto nezgrapnih smotuljaka pergamenta (sušene ovčije kože) pojavljuje se knjiga. Međutim, kada su počeli naveliko da štampaju knjige i časopise i kad je papir počeo masovno da se koristi, trebalo je izmisliti način kako da se poveća proizvodnja. Ručna proizvodnja jednog po jednog lista papira nije više mogla da zadovolji potrebe. Rešenje je našao 1798. godine jedan Francuz po imenu Nikola-Luj Rober. On je konstruisao mašinu koja je izbacivala dugačke trake papira. Odmah zatim, u Engleskoj se pojavila druga mašina, mnogo savršenija od ove. Papir je počeo da se industriski proizvodi. S razvojem industrije pojavio se i problem: teško je bilo naći toliko sirovina da bi se zadovoljila sve veća potražnja. Čuveni naučnik Reomi je još 1719. godine bio veoma blizu rešenja. Budući da je bio isto tako veliki prirodnjak, kao što je bio i veliki fizičar, on je primetio da ose prave svoje ćelije od stvarnog „papira“ crpeći materijal iz drveta. Trebalo je samo imitirati insekte. Ali, niko ga nije poslušao. Tek sredinom prošlog veka vlakno drveta se počelo upotrebljavati u ove svrhe. Danas se za proizvodnju papira, pored drveta, upotrebljava i slama, alfa (jedna vrsta žitarice koja se gaji u severnoj Africi i Španiji), bambus, šećerna trska itd. U fabrikama papira bez prestanka prolazi kaša kroz prečišćivače, prese i valjkove i posle sušenja se dobija bezbroj vrsta papira. Kvalitet papira zavisi od prirode upotrebljenog vlakna i od načina prerade. Po izlasku iz mašine, papir se namotava u rolne ili seče na velike tabake. Roto-mašine za štampanje dnevnih listova gutaju ogromne količine papira.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s