Monthly Archives: oktobar 2010

Viktorijini vodopadi

Uobičajen

Stanovnici Zambije nazivaju vodopade na reci Zambezi poetičnim imenom: Dim koji grmi. Ali, pošto su evropski istraživači voleli da nadevaju nova imena, Engez Livingston ih je 1855. godine nazvao Viktorijinim vodopadima. Englez istraživač David Livingston poznat je ne samo po tome što je prokrstario mnogim dotle nepoznatim oblastima Afrike, već i po svojoj borbi protiv ropstva, koje je u njegovo doba doba još vladalo. Livingston je prešao pustinju Kalahari i dospeo do izvorišta Zambezija. Istražujući gornji tok reke, ugledao je neverovatan prizor: sa visine od preko 100 metara reka široka 1.700 m okomito pada u klanac koji nije širi od 80 metara! Milijarde kapljica neprekidno stvaraju laku izmaglicu nad vodopadom, koja liči na dim, a tutnjava se čuje na kilometre daleko. Ništa tačnije od imena Dim koji grmi!

Advertisements

Boing

Uobičajen

Iznad Atlanskog okeana, na 10.000 metera visine, veliki putnički avioni marke „boing“ američke proizvodnje, lete brzinom od 1.000 kilometara na čas, terani snagom svoja četiri mlazna motora. „Boing“ je snažniji i veći od „karavele“. Dva glavna tipa „boinga“ su: stratolajneri, čije je područje leta (ili: akcioni radijus) skoro 6.000 km, i interkontinentalni avioni, koji mogu da pređu bez spuštanja oko 13.000 km (to je trećina puta oko sveta!). U velikoj putničkoj kabini, u kojoj vlada pritisak kao na zemlji, 180 putnika udobno putuje, jede i spava. Neki avioni lete bez spustanja od Azije čak do Amerike, prelazeći preko Severnog pola, a putnici i ne pomišljaju na to da se u tom trenutku spoljna temperatura spušta i do 50 stepeni ispod nule!

Žvakaća guma

Uobičajen

Ko je prvi izumeo žvakaću gumu? Gde je prva žvaka izmišljena? Niko  ne može biti u potpunosti siguran, ali istoričari tvrde da su stare civilizacije svuda po svetu žvakale prirodne žvake pre više hiljada godina. Pre izuma sijalice, telefona ili čak i sladoleda, ljudi su otkrili uživanje i prednosti žvakanja žvake.

Prirodna žvaka

Smatra se da su Stari Grci žvakali smolu drveta. Istraživači su otkrili i da su Maje, indijanska civilizacija koja je naseljavala Južnu Ameriku, uživale u žvakanju kaučukovca. Ova prirodna guma je dolazila iz drveta kaučuka i kasnije je postala glavni sastojak žvakaće gume. Američki Indijanci su otkrili drugu prirodnu vrstu žvake: smolu nekih vrsta drveća. Oni su i upoznali bele došljake na američki kontinent sa običajem žvakanja. Doseljenici su stvorili prvu komercijalnu žvakaću gumu, prodavajući delove smole. Ovakva žvaka se prodavala i u XIX veku sve do pedesetih godina, kada je parafinski vosak postao nova popularna osnova žvakaće gume.

Moderna žvaka

Moderna žvakaća guma se pojavila 1869. godine, i to sasvim slučajno. Naime, jedan meksički general unajmio je američkog istraživača  Tomasa Adamsa da razvije novu vrstu gume koristeći kaučukovac. To je isti onaj gumeni materijal koji su stanovnici Meksika žvakali vekovima. Adams je bio vrlo neuspešan u pravljenju gume, ali je uspeo da napravi prvu modernu žvaku, koju je nazvao Adams Njujork broj 1. Do XX veka žvake su se već proizvodile u različitim oblicima, veličinama i ukusima.

Današnji izbori

Sastojci današnje žvake su sintetički materijali koji stvaraju žvaku boljeg kvaliteta, teksture i ukusa. Prave se u milion ukusa. Samo je jedan još neosvojen. Za sada je nemoguće napraviti žvaku sa pravom čokoladom, jer kakao puter koji se nalazi u čokoladi omekšava osnovu žvake, pa ona postaje previše lepljiva.

Savet:

Ako ti se žvaka zapetlja u kosu, sačekaj da se osuši, pa je skini uz pomoć kikiriki putera.

Zašto ljudi puše?

Uobičajen

Mnogi ljudi i žene puše cigarete zato što su navikli na to. Možda su nekad davno počeli da puše iz radoznalosti, pa im se svidelo, a potom su stekli naviku da puše. Umereno pušenje i nije veliko zlo, ali mnogo duvana veoma je opasno po zdravlje. Dok Kolumbo nije pronašao Ameriku, ljudi na našem kontinentu nisu znali za duvan. To je bilo u XV veku. Međutim, Evropljanima se toliko dopalo pušenje duvanskog lista koji je Kolumbo doneo iz Amerike, da se ta „moda“ ubrzo raširila i mnogima postala navika. Ta navika nije dobra. Duvan sadrži biljni otrov (alkaloid) koji se naziva nikotin. Nikotin šteti plućima, želudcu, srcu i drugim organima. Mnogi lekari čak smatraju da preterano pušenje izaziva opasnu bolest rak. Zato, ako već neko puši, treba da puši umereno.

◈ Ja lično, ne mogu da podnesem cigarete, jer čim osetim dim cigare dobijem glavobolju. :/

Nova godina

Uobičajen

Pre mnogo vremena, kada su različite kulture stvarale svoje kalendare, neke su ih bazirale na kretanju Meseca, a druge na poziciji Sunca. Neki su zasnivali svoje kalendare na karekteristikama i Meseca i Sunca. Kao rezultat, Nova godina se slavi u različito vreme i na različite načine svuda po svetu.

Nova godina je jedan od najstarijih praznika na svetu. Prvi put se javlja u Vavilonu pre četiri hiljade godina, oko 2000. godine pre nove ere. Iako nisu pratili pisani kalendar, Vavilonci su slavili praznik dolaska nove godine 23. marta, dana kada je počinjala setva. Slavlje je trajalo jedanaest dana, sa obredima koji su se smenjivali iz dana u dan. Rimljani su nastavili sa slavljenjem Nove godine u martu. Ipak, rimski kalendar se često menjao u zavisnosti od želja raznih imperatora, i vremenom je postao neusklađen sa kretanjem Sunca. Tek 46. godine pre nove ere, kada je Julije Cezar stvorio novi kalendar, prvi januar se priznaje kao početak nove godine. U tom trenutku, kalendar je bio toliko menjan da je Cezar bio primoran da pusti godinu da se vuče čitavih 445 dana da bi opet uskadio kalendar sa Suncem. Od tada, Nova godina na zapadnoj hemisferi je bila branjena i prozivana paganskom, ali se praznik konačno ustoličio pre nekih četristo godina, i od tada do danas nema promena datuma slavlja. Na istoku, slučaj je nešto drugačiji…

Kina

Kineska Nova godina prati lunarni kalendar, odnosno kretanje Meseca. Datum nije precizan, obično se slavi negde od sredine januara do sredine februara i traje petnaest dana. Kako se dan približava, običaj je da se domovi čiste da bi ukućani izbegli lošu sreću. Kinezi verjuju da zli duhovi dolaze oko Nove godine, pa bacaju petarde kako bi ih oterali. Prvi puni mesec Kinezi slave šarenom uličnom paradom, punom lampiona koji, veruje se, osvetljavaju put godini koja dolazi.

Japan

Nova godina se u Japanu slavi kad i kod nas. Ipak, Japanci imaju neke sasvim specifične običaje. Za radost i dobru sreću, ljudi u Japanu kače kanap od slame preko kućnog praga. Smatraju da to drži zle duhove podalje od kuće. U momentu dolaska Nove godine, Japanci počnu da se smeju, jer veruju da to donosi dobru sreću tokom cele godine.

Vijetnam

U Vijetnamu se datum slavljenja Nove godine menja iz godine u godinu, ali pada između 21. januara i 19. februara. Ljudi tamo veruju da u svakom domu postoji kućni bog koji za Novu godinu odlazi u raj gde će otkriti kako se ko od ukućana ponašao tokom prethodne godine. Kućni bog u raj ide na leđima ribe. Stoga je običaj da se za Novu godinu kupi živa riba i pusti u reku ili jezero.

Odakle dolaze lubenica i dinja?

Uobičajen

Malo ko od nas ne voli dinje i lubenice. Ali, obožavaoci ovih slatkih plodova postoje odavno. Još pre više hiljada godina dinja je počela da raste u Aziju, i to divlje. Stari Egipćani, a onda i Grci i Rimljani, smatrali su dinju izuzetnom. Spravljali su od nje svakojake đakonije i delikatese. Prva zemlja u kojoj je dinja počela da se gaji kao biljna kultura bila je Francuska. Lubenica bodi poreklo iz Afrike. Inače, i dinja i lubenica pripadaju rodu tikava.

◈ Kad bi me neko pitao šta više volim, ne bih znala šta da odgovorim. Volim i dinju i lubenicu, svaka je slatka na svoj način. 🙂