Monthly Archives: januar 2011

Zašto pande izumiru?

Uobičajen

Pande izumiru zato što im je prirodno stanište šumoviti planinski predeo u kome ima dosta bambusa. Ova kombinacija se u prirodi ne sreće tako često. Pande uglavnom žive na zapadu Kine. Ali, Kina je prenaseljena, pa ljudi osvajaju životni prostor za sebe. Želeći da prilagode okolinu svojim potrebama, oni sve više krče šume i tako uskraćuju pandama ono što im je neophodno da prežive. Smatra se da danas tamo ima svega trideset pet porodica panda. Svaka od njih se sastoji od dvadesetak članova. Pripadnici različitih organizacija za zaštitu životinja ulažu ogromne napore da sačuvaju pande od propasti, ali su rezultati koje postižu, na žalost, još uvek nedovoljni.

 

Zašto se muškarci i žene različito goje?

Uobičajen

Na ovo pitanje izgleda još nije dat konačan odgovor, ali postoji objašnjenje zašto se muškarci više goje u predelu stomaka, dok se kod žena višak težine, taloži na kukovima i nogama. Izgleda da različito gojenje ima veze sa razvojem ljudi: kada bi se kod žena salo taložilo na stomaku one bi mogle da imaju problem prilikom trudnoće, što bi ugrozilo opstanak vrste. Salo koje se taloži na kukovima i na nogama se teže razgrađuje, za razliku od onog koje se skuplja na stomaku, kao što je slučaj kod muškaraca. Ono se brže troši i hranjive materije se brže uvode u krvotok. To može da bude prednost kod situacija sa kojima su se uglavnom naši muški preci suočavali-beg od grabljivica. Međutim, postoji i loša strana sala na stomaku-veći rizik od bolesti srca i krvnih sudova.

Zbog čega tanistrofeus zbunjuje naučnike?

Uobičajen

Jedan od najčudnijih reptila koji je ikada živeo je tanistrofeus. Ovaj praistorijski reptil bio je dugačak ukupno 3 metra, ali samo njegov vrat bio je dug skoro 2 metra. Naučnici ne mogu da daju tačno objašnjenje kako je ovo stvorenje živelo, niti zašto mu je vrat bio toliko dugačak, međutim obilk njegovih zuba ukazuje na to da se možda hranio ribom. Vrat mu je, prema tim tvrdnjama, verovatno bio izdužen kao štap za pecanje, da bi lakše hvatao ribu.

Šta su Gondole?

Uobičajen

Gondole su čamci u Veneciji, koji mogu da voze četiri do pet putnika po kanalima, ili da ih prevoze s jedne obale na drugu, tamo gde nema mosta. Gondola je veoma uzan čamac, dug jedanaest metara. Gondolijer, koji stoji na zadnjem delu, vozi gondolu i upravlja njom samo pomoću jednog vesla, pričvršćenog sa desne strane krme. Nekad je svaki gondolijer bojio svoju gondolu kako je hteo, ali je u osamnaestom veku jedan dužd (vladar Mletačke Republike, to jest Venecije) naredio da se sve gondole oboje u crno da bi se izbeglo šarenilo. Gondolijeri nose tradicionalno odelo: tamni kratki kaput preko prugaste majice i plitiki šešir ukrašen trakama. Gondolama se danas uglavnom voze turisti, brojni posetioci Venecije.

Zašto kopriva žeže?

Uobičajen

Lišće koprive prekriveno je dlačicama u kojima se nalazi jedna naročita kiselina. Čim dotaknemo koprivu, kiselina dođe u dodir sa našom kožom i izaziva bol i svrab. Pojave se i plihovi, jer je koprivina kiselina vrlo jaka. Kad se osuši kopriva ne žeže, jer njena kiselina ispari. Kopriva spada u zeljaste korovske biljke, a rasprostranjena je po celome svetu. Dlake na njenom lišću nazivaju se žeravke i sadrže mravlju kiselinu, uz neke druge sastojke. Dodir sa žeravkama izaziva na našoj koži malo zapaljenje i svrab. Zato kažemo da kopriva žeže. Znajući za takve koprivine osobine, malo bi ko rekao da je ona istovremeno i korisna: nekada se upotrebljavala za čišćenje rana, a iz njenih listova se vadi hlorofil i vlakna za tekstilnu industriju. Kopriva se i jede: popari se i skuva čorba ili se umesi pita.

Pirotehničar

Uobičajen

Šareni vatromet kojim počinje ili se završava neko slavlje pripremali su stručnjaci za eksplozive i zapaljive smese-oni se zovu pirotehničari. Pirotehnika, koja nam je došla iz Kine, nije samo nauka nego ponekad i prava umetnost. Najbolji stručnjaci pirotehničari su u Italiji, zemlji u kojoj se dugo gaji ta tradicija. Kada se priređuje vatromet, pirotehničar priprema i razmešta rakete i bengalsku vatru,  zaštićuje ih od eventualnog nevremena, i preduzima potrebne mere bezbednosti-protiv požara, i da bi se onemogućilo ranjavanje gledalaca. Barut i eksplozivi koji se nalaze u raketama,  svetlosnim vodopadima, raznobojnim prskalicama i bengalskoj vatri mogli bi u slučaju nesreće, izazvane nepažnjom, da oštete čitav kvart u gradu. Ali pored toga što organizuje te vesele svečanosti pod vedrim nebom, pirotehinčar radi i u industriji; tu vrši oglede i priprema nove smeše za rakete, signalne vatre i druga sredstva koja daju jaku svetlost ili toplotu,  a upotrebljavaju se u vojsci, industriji, poljoprivredi.