Monthly Archives: februar 2011

Dolina smrti

Uobičajen

U Kaliforniji, na zapadnom delu Sjedinjenih Američkih Država, nedaleko od Tihog okeana pruža se turobna pustinjska dolina, koju su prvi naseljenici sa puno razloga nazvali Dolinom smrti. Tako se i danas zove. Kalifornija je zemlja mnogih suprotnosti. U njoj rađaju pomorandže, ali se pored zelenih i suncem obasjanih plodnih dolina, -nalazi i jedna od najstrašnijih pustinja na svetu: Dolina smrti. Tlo te ubitačne pustinje nalazi se na čitavnih 85 metara ispod morskog nivoa. Ono je najniža tačka severnoameričkog kontinenta. Nekada je tu bilo slano more, pa je sad ostala slana pustinja. Zato u njoj gotovo uopšte nema života. Mnogi tragači za zlatnim rudnicima ostavili su kosti u Dolini smrti, pokušajući da je pređu. U toj slanoj pustinji danju se poludi od vreline, a noću ne pomaže ni najdeblja bunda.

Most uzdisaja

Uobičajen

Most sa tako neobičnim i tužnim nazivom nalazi se iznad jednog kanala u Veneciji. Tuda su nekada prolazili uhapšenci i osuđenici iz Duždeve palate, gde im je skrojena sudbina i izrečena kazna,-pravo u vlažnu i memljivu tamnicu. Duždevi, koji su sa svojom vlastelom bili na čelu Mletačke Republike, imali su posebnu palatu, gde su održavana i suđenja. Po izricanju kazne, stražari su vodili osuđenika u tamnicu. Put od sale Velikog veća do zatvora bio je prilično dug, vodio je kroz mnoga mermerna predvorja, bogato ukrašene odaje i hodnike. Ponekad su tom prilikom sužnji uspevali da pobegnu kroz mnogobrojna vrata i prozore ili da se sklone u neki mračni ugao. Zato su duždevi odlučili da načine zatvoren i pokriven prelaz preko kanala, kojim će zatvorenici najkraćim putem dospeti u tamnicu. Tako je postao Most uzdisaja, na kome su mnogi nesrećnici poslednji put u životu ugledali delić neba i uzdahnuli za slobodom, a potom bili pogubljeni ili zauvek zatočeni.

Facebook

Uobičajen

Mark Zakerberg je rođen 14. maja 1984. godine u Njujorku kao sin zubara Edvarda i psihijatra Karen. Ima tri sestre, Rendi, Donu i Arijel od kojih je Rendi sada šef marketinga u Fejsbuku. „Većini dece ste mogli da odgovorite samo sa „da“ ili „ne“. Marku je, kada bi nešto pitao, „da“ bilo sasvim dovoljno, „ne“ je već zahtevalo više truda. Ako ste planirali da mu to kažete, morali ste da budete više nego spremni da to potkrepite i argumentima, logikom, iskustvom, činjenicama i razumom. Već u tim ranim godinama videli smo ga kao budućeg advokata“, priča njegov otac Edvard.

Odbio milionsku ponudu

Iako je rastao u jevrejskoj porodici, Mark se izjašnjava kao ateista. „Imao sam svoju Bar micvu, ali sam ateista. Moj Bog je kompijuter, ništa drugo“, govorio je. Sa 12 godina napravio je kućnu internet mrežu i to u vreme kada ovakvi sistemi još nisu bili dostupni. Njegova prava fascinacija bile su igrice: napravio je verziju monopola  koja se odigrava u njegovoj srednjoj školi, zatim i „riziko“ koji je za temu imao Rimsko carstvo. U Filip Ekster akademiji u Nju Hempširu više se interesovao za mačevanje i klasične jezike, ali je napisao program za preporučivanje muzike. Magazin Tajm tvrdi da su AOL i Majkrosoft pokušali da kupe taj program za milion dolara, ali da je on tu ponudu odbio zato što bi to značilo da bi morao da napusti školu kako bi ga dalje razvijo.

POČETAK FEJSBUKA

Zakerberg je kao student na Harvardu, bez čije diplome psihologa i informatičara je ostao upravo zbog Fejsbuka, pokrenuo internet mrežu thefacebook.com u februaru 2004, sa ciljem da poveže sve kolege. Fejsbuk nije dugo ostao ekskluzivno vlasništvo studenata. Mark i njegovi partneri-uključujući i njegove cimere Dastina Moskovica i Šona Parkera, koji su zajedno osnovali Napster-želeli su Fejsbukom da osvoje ceo svet. Do kraja 2004. godine, Fejsbuk je bio deo nekoliko stotina studenskih gradova u Americi. Tokom 2005. proširio se i na srednje škole i strane škole, dok je u  2006. postao svetski fenomen. U decembru 2006. imao je 12 miliona korisnika, u decembru 2009. taj broj iznosio je 350 miliona. Sa 550 miliona članova, Fejsbuk danas po broju „stranovnika“ predstavlja treću „državu“ na svetu, odmah posle Kine i Indije. U toj zamišljenoj državi govori se 75 jezika, a u njegovom društvenom životu članovi provedu skoro 700 milijardi minuta, „U jednom trenutku shvatili smo da je privatnost u današnje vreme potpuno prevaziđen pojam i da ljude najviše ispunjava da gledaju šta drugi rade, o čemu misle, kako izgedaju, jednostavno, to im hrani sujetu, radoznalost i potrebu da u svojoj glavi budu bolji od drugih“, rekao je.

Ove godine Fejsubuk je zabeležio svog 550-milionitog člana-što znači da skoro svaka 10 osoba na planeti ima svoj nalog.

Ukradena ideja

Sudske hronike, međutim, tvrde da Zakerberg nije bio jedini koji je pokrenuo Fejsbuk -društvena mreža Konekt ju još 2004. godine tužila ga je za krađu intelektualnog vlasništva, odnosno za krađu izvornog koda na kojem je Fejsbuk baziran. Zapravo su Fejsbuk kreirala četvorica studenta Harvarda, ali su firma, novac i slava pripali samo Zakerbergu. Spor je rešen nagodbom. Zakerberg je 2008. godine svojim bivšim saradnicima na ime odštete isplatio oko 65 miliona dolara, 20 miliona u kešu, ostatak u deonicama Fejsbuka. Ipak, sam izgled  Fejsbuka velikim delom rezultat je onoga što Zakerberg kao osoba jeste. Na primer, upotrebljene su plava i bela jer Mark ne može da razlikuje zelenu i crvenu.

◈ Ko danas nema svoj profil na facebook-u…mislim stvarno xDD