Monthly Archives: april 2011

Zašto se rukujemo desnom rukom?

Uobičajen

Rukovanje je stari običaj. On pokazuje da osobe koje se rukuju izražavaju prijateljstvo jedna drugoj. Rukovanje je pokazivanje uzajamnog poverenja. Desnom rukom se rukujemo zato što je ona kod većine ljudi spretnija od leve. Ponekad dobrom prijatelju pružamo levu ruku radi rukovanja i kažemo da je to „od srca“. U najvećem broju slučajeva rukujemo se desnom rukom, ali to ne znači da je naše rukovanje manje „od srca“. Takav način rukovanja potiče iz viteških vremena. Kad su se dva viteza upoznavala morali su jedan drugom pružiti desnicu, jer su time potvrđivali svoje dobre namere-desna ruka, koja obično drži oružje, rukovanjem je pokazivala da je nenaoružana! Verovatno je taj običaj uveden kad je neki nepošteni vitez pružio levu ruku za rukovanje, a desnom mlatnuo onog drugog po glavi.

Advertisements

Verovali ili ne!

Uobičajen

* Pauk točak, nađen u Nambijskoj pustinji, u Africi, kreće se tako što se sklupča i kotrlja. 

* Bebi staroj dva dana izvadio je zub Džeri Oksit, stomatolog iz Resine u američkoj državi Viskonsin.

* Jajoliki automobil sa dva biciklistička točka pobednik je takmičenja „FESTIVAL IDEJA“ , održanog u Tokiju, u Japanu, 1995. godine.

* Klinove koje je podigao sa zemlje zabijao je u zidove kuća siloviti tornado zahvativši načen landing u Misisipiju 1840. godine.

* Grčki grafiti na zidovima egipatskih hramova u Abu Simbelu potiču iz 6. veka pre naše ere. 

* Jakamar, ptica iz Kostarike, hrani se insektima, a otrovne leptire prepoznaje po boji, obliku tela i šari na krilima. 

Jeste li već čuli da. . .

Uobičajen

. . . rimski Koloseum u početku se zvao Flavijev amfiteatar. Tek od 8. veka počeli su da ga zovu po „Neronovom kolosu“, džinovskoj statui tog cara podignutoj pored ove veličanstvene građevine u kojoj su se priređivale javne igre, a mogla je da primi 40.000-50.000 gledalaca.

. . . fjordova ima ne samo u Norveškoj, već i u Škotskoj, na Grenlandu i na Novom Zelandu.

. . . jedan Francuz načinio je 1770. godine odelo od paukove mreže.

Read the rest of this entry

Ljubavni život životinja

Uobičajen

U ljubavnom životu nekih životinja ima puno raznolikog udvaranja i privrženosti koja traje do kraja života.

Kod jedne vrste papagaja, mužjak se odabranoj ženki svakodnevno udvara. Naime, svakog jutra, bez obzira na dužinu „braka“, mužjak budi ženku nežnim cvrkutom i milovanjem po vratu. To cvrkutanje i milovanje traje dugo, zapravo sve dok ona ne pristane da zajedno pođu na doručak. I tako celog života. Zbog te dirljive privrženosti, ljubitelji ptica ovu vrstu papagaja zovu „nerazdvojni“.

Divlja patkaPrimer večne ljubavi i stabilnog porodičnog života pružaju i neke vrste divljih pataka. Kada divlji patak i divlja patka odluče da budu zajedno, onda jedno drugom ostaju verni zauvek. Kada dobiju potomstvo, oni izvrše podelu rada: hrabri otac štiti porodicu od nasrtljivih grabljivica, a majka brine da deca budu sita, da im je toplo i udobno. Do kraja života ni divlji patak ni divlja patka ne pogledaju nekoga drugog, sa strane, a pogotovo se ne upuštaju u neku nepromišljenu ljubavnu avanturu.

Evo još malo ljubavi.. :-) eukaryotes: BrynJKod pingvina predbračni život je znatno duži od bračnog. Zapravo, pingvin mora da uloži mnogo truda i potroši dosta vremena da bi osvojio neku pingvinku. Da bi pingvin privukao pažnju svoje izabranice, mora nekoliko dana da pleše pred njom. Tek ako se pokaže kao dobar plesač, pingvinka pristane da s njim pođe u ljubavno gnezdo, koje je on ranije pripremio. Ali, ni tada nije sigurno da će probirljiva pingvinka pristati na bračnu vezu. Naime, pingvin je obavezan da u svoje gnezdo unese nekoliko kamenčića, a to nije lako obezbediti, jer te kamenčiće mora da izvadi iz zaleđenog tla. Ako ženka proceni da tih kamenčića ima dosta, što znači da se on zbog nje dovoljno trudio, počeće njihov ljubavni i bračni život, u kojem nikada nijedna strana ne učini nikakvu ljubavnu prevaru.

Padobran

Uobičajen

Ko je izumeo padobran? Među biljkama, maslačak, čkalj i druge biljke koriste vazdušne lebdelice da na daljinu prenesu i rasture svoje seme. Među ljudima, kinesi akrobati su još u najstarija vremena za vreme svojih vežbi upotrebljavali radi održavanja ravnoteže velike suncobrane napravljene od hartije i od bambusa. Leonardo da Vinči je prvi „zamislio“ padobran. Ali prvi pravi padobranac bio je, kasnije, Francuz Karneren. Iz balona koji je dostigao visinu od 1000 metara on je izvršio opasan skok 1797. godine i-ostao čitav. Od tog doba padobran je stalno usavršavan. Njegova sferna kalota najčešće je od svile ili od najlona. Konopcima koji su raspoređeni preko spoljnog obima kalote, ona je vezana za uprtače kojima je opasan padobranac. Savijanje padobrana se vrši sa najvećom pažnjom, uz striktno pridržavanje pravila, jer bi pogrešno skapanje moglo da spreči njegovo otvaranje u vazduhu i tako ga pretvori u običnu krpu. Padobran za spasavanje teži oko osam kilograma i, kad se razvije, njegova površina iznosi oko 50 m². Dok ljudsko telo u slobodnom padanju pada brzinom od 50 m u sekudni, upotreba padobrana svodi tu brzinu na 6 do 8 m u sekundi, što odgovara skoku u prazno sa 2 do 3 m visine: ateriranje, danas, nije grubo, mada je ipak „žustro“. Najmanja visina sa koje može da se padobranom iskače iza aviona je 300 m za vreme vežbi, a 200 m prilikom vojnih operacija. Pored padobrana za ljude, postoje mnogi tipovi padobrana za materijal; neki padobrani, čiji je prečnik 20 m a površina 500 m², mogu da spuste na zemlju terete od 1500 kilograma. Osim toga, kod reaktivnih aviona postoje padobranske kočnice. Padobran „antivrij“, postavljen na kraju krila, omogućava, kada se naglo otvori, da vrati u normalan let avion koji je izgubio ravnotežu i došao u opasnost da počne da se kreće u kovitlac (u, „vrij“). Padobrani se koriste još i pri vraćanju na zemlju vasionskih satelita.

◈ Moj najveći neostvareni san. . .