Šibice

Image

 Već su davno zaboravljene prve šibice, obična drvca zamočena u istopljen sumpor. Da bi se zapalila, ova drvca su morala doći u dodir sa nečim već vrelim. „Hemijske“ šibice pojavile su se tek početkom prošlog veka. Njihova upotreba je bila veoma opasna, jer su se palile tek kad se zamoče u vitriol. Kasnije je bilo nezgodna i sa upotrebom belog fosfora, jer je otrovan. Poboljšavanjem postupka, došlo se najzad do sadašnjeg načina izrade šibica. Milioni ljudi svakodnevno upotrebljavaju šibice, a malo ih zna šta se tačno nalazi na kraju tog parčenceta belog drveta nazvanog šibica, koje može da se upali kad se protrlja o hrapavu površinu. U stvari, reč je o jednom dosta složenom jedinjenju. Glavica šibice-koja je prethodno premazana parafinom-sastavljena je od pet različitih jedinjenja: kajlijum-hlorata,  mangan-dioksida, kalijum-bihromata, antimon-sulfida i stakla u prahu. Ove, sigurnosne šibice ne mogu da se zapale na bilo kojoj hrapavoj površini kao nekadašnje, takozvane šibice za domaćinstvo, koje su ljudi zamakali u sumpor. One moraju imati specijalnu površinu za trenje-površinu kutije u kojoj se prodaju-koja se sastoji od amorfnog fosfora i veoma sitnih zrna peska, slepljenih u jedinstvenu masu. Kao što vidite, ima više sastojaka pomoću kojih naše šibice sigurno pale, i to samo kad treba.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s