Monthly Archives: jul 2012

Zašto je „Bolji dobar glas nego zlatan pojas?“

Standard

 

U stara vremena vitezi su nosili kao obeležje svoga dostojanstva i plemenitosti zlatan pojas. Tako se znalo ko je pravi vitez. Ali, mnogi vitezovi bili su rđavi, nepošteni i zli, pa je narod skovao izreku da zlatan pojas manje vredi od čestitosti i poštenja. Viteštvo je u srednjem veku bilo znak ne samo hrabrosti plemića, već i svih dobrih ljudskih osobina. Zato se onaj ko bi dobio čast da nosi zlatan pojas morao pridržavati veoma strogih praivla ponašanja. Međutim, mnogi to nisu činili, već su baš zlatnim pojasom skrivali svoja nevaljalstva. Drugi su, opet dolazili do zlatnog pojasa raznim prevarama ili podmićivanjem. Tako je izgubljeno poverenje u viteški zlatan pojas, pa se još jednom potvrdilo da nije važno šta čovek obači, već kakav je.

 

 

 

 

Lubin

Standard

Lubin ili brancin (Dicentrarehis labrax) je „kralj riba“-kažu poznavaoci. To je istina. Držanje i ponašanje u vodi mu je zaista dostojanstveno. Ova morska riba grabljivica, krupnih očiju i srebrnaste glave, naraste do dužine od 30 do 80 cm, a može biti teška i 8 do 10 kg. Telo lubina je vretenasto. Na leđima ima dva blizu postavljena peraja. Gornje leđno peraje razapeto je na dugim oštrim bodljama. Meso mu je vrlo ukusno, pa ga ljudi rado love. Proždrljiv je i krvoločan. Živi u velikim dubinama, ali često prilazi obali. Možemo ga opaziti i kraj peščanih obala, gde se prepušta velikim talasima. U stvari, on tu hvata sitne ribe i račiće, ošamućene udarima talasa. Oprezan je i pliva uvek paralelno sa obalom. Ipak, zbog svoje velike proždrljivosti lako postaje plen ribolovcima koji ga hvataju na sve moguće načine: raznim mrežama, udicom, pa čak i puškom za podvodni ribolov. Najlakše ga je mamiti na crve ili sveže školjke. Živi u Jadranskom moru i naši ribari ga smatraju izuzetno dobrim ulovom.

 

 

 

11. Fatalni lepotan

Standard

 

Prepoznaju se po tome što kad ušetaju u masu razgovor na trenutak utihne. Žene ućute jer im je zastao dah, muškarci jer im se naglo smračilo, pa se instiktivno razmiču s namerom da ga propuste, dok se povijaju ka svojim boljim polovinama i grupišu u formaciju za napad. On uklizava s osmehom, najčešće nesvestan okoline. Ako iz regularnih zanimanja, onda ne splavari na sujeti, nije ovisnik o divljenju, ne otima tuđe devojke. I ovih što ga na napadaju više mu je nego dovoljno. Muškarci ga ogovaraju, osuđuju i izbegavaju. Žene prosečne lepote gube samopouzdanje pred njim, i stalno ga pitaju za nekakav „čarobni jastuk“ koji puni „onim“ dlačicama. Srećom, priroda je uređena tako da je lepota čista, pa se on slatko smeje, čekajući da sve to prođe.

Dobre strane: Ako ne živi od prodaje svog lica, onda mu treba samo prava, pametna žena.

Loše strane: Ako ga je super-star industrija zgrabila kao klinca, pa je poverovao da je Bog, onda mu Bog više ne može pomoći.

 

 

 

 

Komarac malaričar

Standard

Komarac malaričar (Anopheles maculipennis) je stanovnik svih delova sveta gde za njegov opstanak postoje povoljni uslovi. Potrebne su mu stajaće vode u koje polaže jaja i obezbeđuje sebi potomstvo. Potrebne su mu i životinje sisari čijom se krvlju hrani ženka komaraca malaričara, dok su mužjaci biljojedi; posećuju cvetove kao leptiri. Ženka ovog komarca ima dugu rilicu podešenu za bodenje i sisanje krvi. Da se krv ne bi ugrušala i začepila rilica, komarac u svoju žrtvu ubrizga i malo pljuvačke sa materijama koje sprečavaju grušanje krvi i koje na koži žrtve izazivaju neprijatno zapaljenje i svrab. Bolest malarija, koju ovaj komarac prenosi sa bolesnog na zdravog čoveka, bila je nekad „bič čovečanstva“ i kosila stotine hiljada stanovnika svih kontinenata. Danas je ova bolest dobrim delom potisnuta. Najuspešnija borba protiv malarije sastoji se u otklanjanju povoljnih uslova za razviće komaraca, tj. u isušavanju močvara i baruština. Zaprašivanje insekticidima je takođe upotrebljiva mera protiv komaraca, ali može da zatruje i pčele, pa je bolje ako može da se izbegne.

Leptir

Standard

Leptiri (Lepidoptera) su insekti koji imaju dva para opnastih krila pokrivenih sićušnim ljuspicama raznih boja. Razvijaju se potpunim preobražajem: jaje-gusenica-larva-odrastao leptir. Usni pribor u vidu savitljive sisaljke omogućuje leptiru da se hrani sokovima iz raznih cvetova. U svetu je poznato oko 100.000 vrsta leptira, najrazličitijih veličina i boja. Pojedini leptiri žive svega jedan dan, a drugi mesec-dva. Ima i onih koji žive više godina i provedu zimu u zimskom snu-nekoj vrsti omamljenog stanja kad se sve životne funkcije skoro potpuno zaustavljaju. Postoje i leptiri selice koji u vreme zime traže toplije krajeve. „Nestalan kao leptir“-kaže se za onoga ko ne može dugo da ostane privrežen nekoj drugoj osobi, poslu ili zanimanju. Leptiri selice koji prevaljuju duge puteve od Afrike do Skandinavije, ili od Amerike do Australije podsećaju na ptice selice. Međutim, za leptire je ovo putovanje bez povratka, osim kod jedne vrste severnoameričkog leptira zvanog monarh. Godine 1940. nad terenom za kriket u engleskom gradu Herpendinu nadvio se oblak leptira i primorao igrače da prekinu utakmicu.-Leptirov stil u plivanju, ili „beterflaj“, veoma podseća na let leptira.