Monthly Archives: april 2013

Žene se najviše plaše izgleda svojih…

Standard

Najnovije istraživanje pokazalo je da se žene najviše plaše izgleda njihovih ruku pošto bi one mogle da otkriju njihove prave godine uprkos kozmetičkim i hirurškim zahvatima.

Izražene vene, tanka kože i pegice na rukama predstavljaju znatno veću brigu ženama nego izgled njihovog lica ili boja kose.

Jedna od osam žena sada se više plaši lošeg izgleda svojih ruku nego lica, dok je 36 odsto ispitanih žena podjednako zabrinuto i za lice.

U pitanju je problem koji je poznat mnogim slavnim ličnostima kao što je Madona koja se često na fotografijama može videti kako nosi par rukavica.

Stručnjaci tvrde da postoje operacije i inekcije koje mogu podmladiti izgled lica, ali da do skora to isto nije bilo moguće sa rukama – stoga su one zapravo otkrivale prave godine žene.

Istraživanje je takođe otrkilo da veliki broj žena pokušava da ukloni tragove godina sa ruku uz pomoć šminke.

Dermatolozi ističu da su ruke konstantno izložene brojnim uticajima, od sunčeve svetlosti do deterdženata, i mnogi ljudi zaboravljaju da im posvete potrebnu pažnju sve dok ne bude prekasno.

Preuzeto sa http://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy=2013&mm=04&dd=15&nav_id=705181

Šta izaziva deža vi?

Standard

Ako ste ikada imali taj misteriozan osećaj da vam nešto novo – grad ili osoba koju vidite po prvi put, izgleda poznato, kao da ste tamo bili ili da tu osobu znate od ranije, pridružujete se onoj grupi ljudi koja je iskusila deža vi. To je kratak, prolazan osećaj, koji traje ne više od 30 sekundi, a 96 posto ljudi tvrdi da je bar jednom doživelo ovu pojavu.

„Deža vi (déjà vu) , reč francuskog porekla, znači ‘već viđeno’ i podrazumeva isključenje, odnosno, sudar između objektivne nepoznanice i subjektivnog osećaja da vam je nešto poznato. Do sada je ovo bilo najbliže proučavano u vezi sa epilepsijom, jer se često dešava da pacijenti dožive ovu pojavu pre napada“ kaže Kler Flerti-Kreg, neuropsihijatar i psiholog za savetovanje i lečenje u medicinskom centru Herši.

Pravi razlog zašto se ovo dešava i zdravim ljudima nije poznat, ali ono što sigurno znamo je da su uključeni isti delovi mozga u kojima se informacije koje primamo povezuju sa našim sećanjem.

Pojam deža vi ušao je u upotrebu kada je francuski filozof i istraživač Emil Borjak skovao ovaj termin 1876. godine. Zagovornici psihičkih feonemena ubrzo su ovu pojavu povezali sa postojanjem prošlog života, dok su prvi psiholozi i psihijatri raspravljali o različitim teorijama, kako bi objasnili njegovo postojanje.

Zigmund Frojd je deža vi pripisivao potisnutim željama, a jedno od narodnih verovanja kaže da je ono rezultat gomilanja životnog iskustva. Međutim, naučnici tvrde drugačije.

Desetine mogućih objašnjenja šta izaziva deža vi predstavljani su tokom decenija, kaže Flerti Kreg, ali većina je postala neodrživa, jer su vremenom istraživači otkrivali sve više o ljudskom mozgu i kognitivnim procesima. Statistički gledano, deža vi se najčešće javlja u kasnoj adolescenciji, a učestalost njegovog pojavljivanja opada sa godinama.

„Dugo se održala teorija o vizuelnom isključenju. Mislilo se da jedna hemisfera mozga prvo obrađuje vizuelnu informaciju, a zatim da odložena informacija dolazi u drugu hemisferu mozga gde ona izgleda kao sećanje. Nedavna istraživanja sprovedena na slepim osobama su osporila ovu teoriju“, kaže Flerti Kreg dodajući da postoji bar jedan slučaj kad je slepa osoba doživela deža vi uključujući samo čulo sluha, dodira i mirisa.

Preuzeto sa http://www.b92.net/zivot/vesti.php?nav_id=412387&fs=1