Daily Archives: oktobar 10, 2013

Koloseum

Uobičajen

Koloseum je najveći amfiteatar koji su stari Rimljani podigli u Rimu, glavnom gradu svoga carstva. Smatra se da je koloseum najveći amfiteatar antičkog sveta uopšte, što bi moglo da svedoči i njegovo ime, jer reč kolos znači džin, gorostas, div. Gorostasnik Koloseum gradila su dva rimska imeratora- Vespazijan i Tit, krajem prvog veka. To je građevina koja ima obim od 527 metara, dužinu 188 i širinu 156 metara, sa osamdeset redova stepenastih sedišta. U Koloseum je moglo da stane stotinak hiljada gledalaca, što je puno i za današnje moderne sporske stadione. U koloseumu, kao i u svim amfiteatrima starog sveta, priređivane su borbe gladiatora i razne cirkuske predstave, a u vreme progona hrišćana tu su na njih puštane divlje zveri da ih rastrgnu ili su razapinjani na skulpturama i raznim drugim ukrasima u kamenu. Zub vremena nije uspeo da uništi Koloseum: iako oštećen, on i danas izaziva divljenje hiljada turista.

Advertisements

Krivi toranj

Uobičajen

Pre nego što se ulije u Sredozemno more, reka Arno prolazi kroz Firencu, a zatim kroz Pizu- gradu u Toksani, pokrajini srednje Italije. Piza je širom sveta poznata po svom krivom tornju. Toranj u Pizi je , u stvari, zvonik obližnje crkve, visok 55 metara i sagrađen od kararsog mermera. Ima šest spratova sa kružnim kolonadama, a na vrhu je okrugla zvonara sa zvonima. Toranj je iskrivljen prema jugu: vrh je u odnosu na osnovicu nagnut za oko šest metara. Ne zna se tačno da li je to nastalo zbog sleganja zemljišta ili je od početka graditelj kule arhitekt Pizano želeo da načini nešto neobično, ali je ipak utvrđeno da se nagib povećava za sedam desetina milimetra godišnje. Krivi toranj u Pizi podignut je polovinom četrnaestog veka. Italijanski naučnik Galilej, inače rodom iz Pize , koristio je nagnutost tornja za svoje poznate oglede sa slobodnim padom tela.

Sfinga iz Gize

Uobičajen

Pred velikim piramidama kod Gize, u pustinji nedaleko od Kaira, uzdiže se ogromna statua sfinge. Sfinga (sfinks) je izmišljeno biće iz starih legendi-sa telom psa, lavljim šapama, sa ljudskom glavom i krilima. Egipatska sfinga ima telo lava u ležećem položaju i ljudsku glavu, a smatrala se čuvarom piramide-grobnice. Najpoznatija i najupečatljivija je sfinga kod Gize. Uprskos dejstvu peska nošenog pustinjskim vetrovima, koje traju već pet hiljada godina , velika sfinga i dalje gleda u pravcu istoka, spokojno, očekujući ustajanje boga Ra-rađanje Sunca. Sfinga kod Gize visloka je dvdesetak metara i izvajana u samoj steni. Između prednjih šapa uzdizao se žrtvenik, koga više nema. Sfinga je imala i bradu, ali je nekada odbijena i kasnije pronađena u pesku. Sad se nalazi u Britanskom muzeju u Londonu.