Category Archives: Gde je?

„Crni kontinent“

Uobičajen

Veliki afrički kontinent, nazvan „crni“ zato što na njemu pretežno žive ljudi crne rase, dugo je bio nepoznat Evropljanima, kao što je i Evropa dugo ostala nepoznata Afrikancima.Evropljani su poznavali samo severni deo Afrike. Portugalski moreplovci prvi su se uputili duž obala zapadne Afrike, a za njima i Španci. Kanarska ostrva otkrivena su 1402, Azorska 1431, a zatim Beli rt, Zeleni rt, Gvineja i Kongo. Veliki portugalski pomorac Bartolomej Dijas dospeo je 1487. godine do najjužnije tačke crnog kontinenta – Rta dobre nade. Unutrašnjost Afrike Evropljani su počeli da istražuju mnogo kasnije, u devetnaestom veku.

Advertisements

Koloseum

Uobičajen

Koloseum je najveći amfiteatar koji su stari Rimljani podigli u Rimu, glavnom gradu svoga carstva. Smatra se da je koloseum najveći amfiteatar antičkog sveta uopšte, što bi moglo da svedoči i njegovo ime, jer reč kolos znači džin, gorostas, div. Gorostasnik Koloseum gradila su dva rimska imeratora- Vespazijan i Tit, krajem prvog veka. To je građevina koja ima obim od 527 metara, dužinu 188 i širinu 156 metara, sa osamdeset redova stepenastih sedišta. U Koloseum je moglo da stane stotinak hiljada gledalaca, što je puno i za današnje moderne sporske stadione. U koloseumu, kao i u svim amfiteatrima starog sveta, priređivane su borbe gladiatora i razne cirkuske predstave, a u vreme progona hrišćana tu su na njih puštane divlje zveri da ih rastrgnu ili su razapinjani na skulpturama i raznim drugim ukrasima u kamenu. Zub vremena nije uspeo da uništi Koloseum: iako oštećen, on i danas izaziva divljenje hiljada turista.

Krivi toranj

Uobičajen

Pre nego što se ulije u Sredozemno more, reka Arno prolazi kroz Firencu, a zatim kroz Pizu- gradu u Toksani, pokrajini srednje Italije. Piza je širom sveta poznata po svom krivom tornju. Toranj u Pizi je , u stvari, zvonik obližnje crkve, visok 55 metara i sagrađen od kararsog mermera. Ima šest spratova sa kružnim kolonadama, a na vrhu je okrugla zvonara sa zvonima. Toranj je iskrivljen prema jugu: vrh je u odnosu na osnovicu nagnut za oko šest metara. Ne zna se tačno da li je to nastalo zbog sleganja zemljišta ili je od početka graditelj kule arhitekt Pizano želeo da načini nešto neobično, ali je ipak utvrđeno da se nagib povećava za sedam desetina milimetra godišnje. Krivi toranj u Pizi podignut je polovinom četrnaestog veka. Italijanski naučnik Galilej, inače rodom iz Pize , koristio je nagnutost tornja za svoje poznate oglede sa slobodnim padom tela.

Sfinga iz Gize

Uobičajen

Pred velikim piramidama kod Gize, u pustinji nedaleko od Kaira, uzdiže se ogromna statua sfinge. Sfinga (sfinks) je izmišljeno biće iz starih legendi-sa telom psa, lavljim šapama, sa ljudskom glavom i krilima. Egipatska sfinga ima telo lava u ležećem položaju i ljudsku glavu, a smatrala se čuvarom piramide-grobnice. Najpoznatija i najupečatljivija je sfinga kod Gize. Uprskos dejstvu peska nošenog pustinjskim vetrovima, koje traju već pet hiljada godina , velika sfinga i dalje gleda u pravcu istoka, spokojno, očekujući ustajanje boga Ra-rađanje Sunca. Sfinga kod Gize visloka je dvdesetak metara i izvajana u samoj steni. Između prednjih šapa uzdizao se žrtvenik, koga više nema. Sfinga je imala i bradu, ali je nekada odbijena i kasnije pronađena u pesku. Sad se nalazi u Britanskom muzeju u Londonu.

Grad bakra

Uobičajen

Naša zemlja obiluje rudnim blagom, ali veliki rudnik bakra u Boru nadmašuje sva ostala nalazišta. Gigant Bor je jedan od najvećih rudnika bakra na svetu, a u Evropi najveći. On je pravi grad bakra, jer tu ne samo što se ruda kopa, već se i prerađuje. Borski bakar iskorišćavali su još stari Rimljani. U borskoj bakarnoj rudi nalazi se i zlato, tako da je Bor istovremeno naš najveći proizvođač zlata, kojeg se godišnje dobije nekoliko desetina hiljada kilograma. Eksplotacija rudnika u novije vreme započela je početkom ovog veka, ali su to činili strani kapitalisti, koji su odnosili svu dobit. Tako je bilo sve do oslobođenja, kada su i Bor i svi drugi rudnici prešli u narodne ruke. Danas je Bor, sa Majdanpekom i okolinom pravi gigant rudarstva, metalurgije i hemijske industrije. Godišnje se dobije više od šest miliona tona bakarne rude, a ta se cifra iz godine u godinu povećava.

Dolina smrti

Uobičajen

U Kaliforniji, na zapadnom delu Sjedinjenih Američkih Država, nedaleko od Tihog okeana pruža se turobna pustinjska dolina, koju su prvi naseljenici sa puno razloga nazvali Dolinom smrti. Tako se i danas zove. Kalifornija je zemlja mnogih suprotnosti. U njoj rađaju pomorandže, ali se pored zelenih i suncem obasjanih plodnih dolina, -nalazi i jedna od najstrašnijih pustinja na svetu: Dolina smrti. Tlo te ubitačne pustinje nalazi se na čitavnih 85 metara ispod morskog nivoa. Ono je najniža tačka severnoameričkog kontinenta. Nekada je tu bilo slano more, pa je sad ostala slana pustinja. Zato u njoj gotovo uopšte nema života. Mnogi tragači za zlatnim rudnicima ostavili su kosti u Dolini smrti, pokušajući da je pređu. U toj slanoj pustinji danju se poludi od vreline, a noću ne pomaže ni najdeblja bunda.

Most uzdisaja

Uobičajen

Most sa tako neobičnim i tužnim nazivom nalazi se iznad jednog kanala u Veneciji. Tuda su nekada prolazili uhapšenci i osuđenici iz Duždeve palate, gde im je skrojena sudbina i izrečena kazna,-pravo u vlažnu i memljivu tamnicu. Duždevi, koji su sa svojom vlastelom bili na čelu Mletačke Republike, imali su posebnu palatu, gde su održavana i suđenja. Po izricanju kazne, stražari su vodili osuđenika u tamnicu. Put od sale Velikog veća do zatvora bio je prilično dug, vodio je kroz mnoga mermerna predvorja, bogato ukrašene odaje i hodnike. Ponekad su tom prilikom sužnji uspevali da pobegnu kroz mnogobrojna vrata i prozore ili da se sklone u neki mračni ugao. Zato su duždevi odlučili da načine zatvoren i pokriven prelaz preko kanala, kojim će zatvorenici najkraćim putem dospeti u tamnicu. Tako je postao Most uzdisaja, na kome su mnogi nesrećnici poslednji put u životu ugledali delić neba i uzdahnuli za slobodom, a potom bili pogubljeni ili zauvek zatočeni.