Category Archives: O moru i pomorstvu

Skijanje na vodi

Uobičajen

Skijanje na vodi je sport koji se upražnjava od 1927. godine i sastoji se u tome da se skijaš kreće na površini vode, na dve ili na jednoj skiji, iza motornog čamca koji ga cuče. Mono-ski (skijanje na jednoj skiji) zahteva minimalnu brzinu od 40 do 50 kilometara na čas, a bi-ski (skijanje sa dve skije  brzine od 30 do 40 kim/h). Prema pravilima, u teglećem čamcu moraju da se nalaze dve osobe. Kakav pad! Vojnici se slatko smeju: dečak je ponovo pao u vodu. Te 1927. godine na jezeru Anesi jedna grupa mladića uporno pokušavala ds se na površini vode održi na dasci i da njome klize po jezeru uz pomoć motornog čamca. Ceo prizor posmatraju slučajni prolaznici i grupa alpinista. Svi se  slatko smeju. Međutim, poručniku je iznenada sinula ideja: „Pokušajmo sa našim skijama!“ Rečeno, učinjeno. Par običnih skija za sneg su spuštene na površinu vode. Jedan neustrašivi momak ih vezuje i kreće da bi se trenutak kasnije našao u vodi. Međutim, vojnici ne popuštaju. „Treba ponovo pokušati“-tvrde oni. Iz pada u pad, ipak su svojim uzanim skijama uspeli da otklize nekoliko metara po površini jezera. Skijanje na vodi, novi sport je rođen! Tokom godina, materijali od kojih se prave skije se poboljšavaju, same skije će postati šire. Danas skijaši na vodi prave izvanredne i hrabre skokove i neobične figure u vazduhu.

Morska bolest

Uobičajen

Morska bolest je osećanje mučnine koje izaziva kretanje morske vode i broda. Najavljuje se i ispoljava raznim simptomima: pospanošću, apatijom, mučninom, povraćanjem…. Prilagođavanje najćešće doprinosi potpunom nestajanju morske bolesti koja se javlja zbog nenaviknutosti na život na moru, a ponekad i zbog straha koji izazivaju morska prostranstva. More se giba. Jahta se valja. Jedriličar se više ne oseća ugodno. Vrućina mu je pod kabanicom koja ga štiti od udara vetra. Niz leđa mu se sliva hladan znoj. Trudi se da usredsredi pažnju na udaljeni horizont, da duboko diše uprkos vetru. Čini mu se da mu je već bolje, mada mu se i dalje spava. Dremež ga hvata dok još sedi u kokpitu (otvoreni krmeni prostor na ribarskom brodu ili jedrilici). Ipak će da legne… Međutim, u kabini je još gore: kretanje broda, nedostatak vazduha.. Oseća da mora brzo na vazduh. Izlazi na palubu, naginje se preko ograde, povraća… I već mu je lakše, sada može i da legne. Posle jednog časa spavanja mučnina je nestala. Polako se navikava na plovidbu. Ponovo može da uzme sada već obilniji obrok. Vraća se na kormilo. Bolest je prošla; jedrenje najzad postaje pravo zadovoljstvo.

More

Uobičajen

Okeani pokrivaju 71 odsto površine naše planete, a 97 odsto svih voda na Zemljinoj kugli otpada na more. Morska voda se uglavnom sastoji od vodonika i kiseonika, ali sadrži i bezbroj drugih elemenata: so, minerale gas, životinje i biljke mikroskopske veličine. Zahvatite litar morske vode i izmerite je; njena težina iznosi 1.025 grama. Ako analizirate ovaj litar vode, rezultat će biti sledeći: 19 grama soli i u nešto manjim količinama natrijuma, sumpora, kalijuma, kalcijuma. Biće i tragova svih poznatih minerala, kao što su magnezijum, bakar, kobalt. Ovaj isti litar vode sadrži i mikroskopski sićušan grumen zlata. Naime, okeani sadrže više miliona tona zlata. Međutum, voda mora sadrži bogatstvo koje je još dragocenije: život. Ako kap morske vode stavite pod mikroskop, u njoj ćete otkriti sićušne alge, životinjice, jajašca, larve…ali i raspadnute materije (koje nanose veće ili manje reke), bakterije, deterdžente, tečna goriva. Sva ova zagađenja, koja su posledica aktivnosti čoveka, mogla bi, dugoročno gledano, da unište život u moru.

◈ Predivno….pa ko još ne voli more…..:)

Akvakultura

Uobičajen

Neogranizovana ribarenja u današnje vreme uništavaju morska dna i dovode do nestašice ribe. Akvakultura je zbog toga vrlo značajna, jer omogućava da se gaje ribe i rakovi u za to specijalizovanim farmama. „Budući da seljaci gaje kokoške i patke, zašto ne bismo mi, po ugledu na njih, gajili, recimo, morske račiće?“, zapitao se japanski naučnik Fidžinaga.  I izgradio je sopstveni bazen za gajenje rakova. U bazenu dužine više desetina metara cirkuliše morska voda kontrolisane temperature. Biolog od ribara pozajmljuje ženke rakova pune jaja koja ove polažu u njegovom bazenu. Nekoliko časova kasnije rađaju se račići-mladunci čija evolucija počinje 48 sati kasnije. Biolog doktor Fudžinaga im daje hranu na koju su navikli: fitoplanktone i mikroskopske jednoćelijske alge. Uporedo sa rastom ovih ljuskara, hrana postaje raznovrsnija i bogatija. U određenom trenutku prelaze na novi režim mesne ishrane: dobijaju mleveno meso školjkaša. Posle nekoliko meseci račići postižu dimenzije odraslog raka i mogu da se prodaju na tržištu. Bilo je, dakle, potrebno dočekati sredinu 20.veka da bi se stvorila prva pomorksa farma rakova.

Kraba

Uobičajen

Krabe pripadaju ljuskarima i klasi zglavkara i čine jednu porodicu. Imaju sledeće zajedničke karakteristike: stomačni deo slabo razvijen, jake i spretne noge u obliku hvataljki i po pet pari nogu. Priča počinje pre dve stotine miliona godina. Dva jastoga željna avanture napuštaju dubine okeana, izlazi na pesak i udomljuju se u barici koja je ostala posle oseke. Tu im je sasvim lepo. U novoj okolini rep im nije potreban da bi bolje plivali. Potrebne su im noge da bi mogli da se kreću po pesku, da savlađuju stene i hvataju plen. Trebalo je da prođe nekoliko hiljada godina pa da potomci langusta izgube rep i da im se razvijaju hvataljke kojima će moći da samelju žrtve. Oko usta im se razvijaju brci za žvakanje čija se efikasnost može meriti sa vodenicom. Tako su rođene prve krabe. Zatim vrsta postaje raznolikija: tu su sitni rakovi koji se kriju u algama, morski pauk koji živi na dubinama većim od 10 m, veslonošac koji je veoma dobar plivač, veliki rak spavač koji može da bude i 30 cm širok, ili besna kraba čije su hvataljke tako jake da može da otvara školjke, naročito mušule.

◈Krabe…zanimljive životinjke. Prošle godine na moru, baš su mi privukle pažnju. Pokušavala sam da uhvatim jednu ali nisam uspela.