Category Archives: O nauci

Hormoni

Uobičajen

Hormoni su hemijske materije koje luče određene žlezde živih organizama. Hormonima je zadatak da aktiviraju određeni organ i podstaknu njegov rad. Sedeći za volanom parkiranog automobila vozač okreće ključ za paljenje motora. Ispod poklopca motora pokretač pokreće motor snagom dovoljnom da auto pođe. Okretanjem ključa vozač je pustio električnu struju, a ova je aktivirala pokretač. Hormon je nešto kao električna struja. Na primer, vi ste odjednom potrčali. Mišićima* vaših nogu potrebno je više krvi da bi savladali taj napor. A da bi taj višak krvi stigao u noge, vaše srce brže kuca. Tada iz mozga polazi signal i stiže do nadbubrežnih žlezda, koje luče hormon zvani adrenalin; njegovo je svojstvo da ubrza rad srca. Adrenalin stiže u krv, a kada krv s adrenalinom dospe do srca, u roku od dve ili tri sekunde srčani mišić dobija podsticaj i počinje brže da kuca.

Zvezda

Uobičajen

Zvezda je sjajno nebesko telo koje, uglavnom, stoji stalno na istom mestu na noćnom nebu. Sunce*, koje svetli danju, nama je najbliža zvezda. Pre više od šest stotina godina pre naše ere smeli moreplovci, po naredbi faraona Nehaoa, oplovili su afrički kontinent. Ti mornari još nisu znali za kompas*. Upravljali su se prema zvezdama, koje su raspoznavali po sjaju i stalnom položaju na nebu. Toliko su bili ubeđeni da su zvezde nepokretne da su se odlično snalazili čak i kada su, stigavši na južnu Zemljinu poluloptu, ugledali druge zvezde, a ne one koje se vide sa severne polulopte, odakle su oni dolazili. Većina od mnoštva zvezda na nebu veće su od Sunca ali zbog svoje udaljenosti ne izgledaju veće od svetle tačke. Zvezda Betelgeza je, na primer, 300 puta veća od Sunca, ali je udaljena od nas 652 svetlosne godine*, dok je Sunce udaljeno svega 8 svetlosnih minuta ! Severnjaču ili Polarnu zvezdu moreplovci najbolje poznaju, jer ona označava pravac severa. Sirijus, koji je od Zemlje udaljen 8.5 svetlosnih godina, najjasnija je zvezda na nebu.

Biopsija

Uobičajen

Biopsija je uzimanje delića kože ili organskog tkiva da bi se ono podrobno ispitalo pod mikroskopom*. Takva analiza omogućuje da se otkrije rak*(kancer). Pri pregledu jednog bolesnika koji je imao smetnje sa grlom, lekar je otkrio nenormalno zadebljanje na grkljanu. Odredio je da se izvrši biopsija. Pomoću jednog instrumenta lekar-specijalista isekao je delić tog zadebljanja i potopio ga u tečni parafin. Pri hađenju parafin je najpre postao pihtijast, a zatim čvrst, tako da je delić tkiva ostao zatvoren u njemu. Drugim, veoma preciznim instrumentima specijalista je isekao taj komad parafina na sasvim tanke listiće, tako tanke da se dve stotine listića može poređati na jednom milimetru! Tkivo koje je isečeno iz zadebljanja sada je pripremljeno za podrobno ispitivanje pod jakim mikroskopom. To omogućuje lekaru da sasvim izbliza posmatra ćelije* tkiva i proveri da li su kancerozne ili nisu.

Puls(bilo)

Uobičajen

Pulsom se nazivaju vidljivi i opipljivi ritmični udari koji odgovaraju otkucajima srca; najbolje se osećaju kada se lako pritisne prstom arterija* na korenu šake. Kad je lekar došao da pregleda Ivanku, koja je ležala u postelji sa visokom temperaturom, prvo što je učinio bilo je da je uhvati za zglavak leve šake. Neko vreme je ćutao, očiju prikovanih za sekundaru svog ručnog časovnika. Merio je Ivanki puls. Puls odgovara ritmičkom širenju arterije na zglobu šake, izazvanom svakim otkucajem srca. Broj otkucaja zavisi od životnog doba: kod desetogodišnjeg zdravog deteta on iznosi 85 do 90 udara u minutu, dok je kod odrasle osobe samo 72 do 85. Kod bolesnika koji ima groznicu srce kuca brže, pa se može izbrojati i do 150 otkucaja u minutu. Spor ,ubrzan, slab, isprekidan ili nepravilan puls može za lekara da bude jedan od znakova na osnovu kojih ocenjuje bolesnikovo stanje.