Category Archives: Otkrivalica

Čokolada

Uobičajen

 

Nekoliko stotina godina, čokolada je nezaobilazni deo naših života: bilo da je crna ili bela, sa lešnicima, voćem, kafom, bademima, šlagom, jogurtom ili najobičnija… Bilo da nešto slavimo, tešimo se zbog neuzvraćene ljubavi ili nam se jede nešto slatko. A otkud čokolada?

Osnovni sastojak čokolade je kakao. Drvo kakaoa raste jedino u područjima Centralne i Južne Amerike. Postoji na destine podvrsta ove biljke. Većina njih rađa plodove od kojih se može napraviti čokolada. Proizvođači mešaju zrna različitih vrsta da bi dobili baš određeni ukus čokolade, a ovi recepti čuvaju se kao najstoža tajna.

Plod kakao drveta zeleno-žut, velik kao pesnica. Ispod tvrde kore nalazi se tečnost slična mleku, u kojoj plivaju ljubičaste semenke.

Prvi zapisi u kojima se pominje kakao nastali su oko petstote godine nove ere. Načinili su ih Indijanci iz plemena Maja koji su živeli na teritoriji današnjeg Meksika i Centralne Amerike. Oni su, najverovatnije, prvi ljudi koji su uživali u čokoladi.

Pripremali su je drugačije nego što mi to radimo danas: od semenki kakaoa i vode (ili vina) pravili su napitak začinjen raznim začinima, čak i biberom. Piće je bilo gorko-ljutog ukusa. Verovalo se da je lekovito i da otklanja umor. Sve do devetnaestog veka u nekim indijanskim plemenima dragoceni plodovi kakaoa korišćeni su umesto novca.

Prvi Evropljani koji su došli u dodir sa čokoladom bili su španski kolonizatori. Njima se ukus tadašnje čokolade nije dopao, ali su, ipak, nekoliko vreća kakao zrna poneli sa sobom u Evropu. Tu, u šesnaestom veku, čokolada dobija svoj novi oblik. I dalje se priprema kao napitak, ali je biber zamenjen šećerom. Slatko piće se širi po Evropi i osvaja plemstvo. U Engleskoj se ubrzo služi po gostionicama.

Holanđanin Konrad van Houten  1828. godine konstruisao je mašinu koja iz zrna izdvaja biljnu mast i pretvara je u kakao prah. Time je znatno olakšano pravljenje napitaka, ali i načinjen veliki korak ka čvrstoj čokoladi, koju će prvi napraviti Englez Džozef Stors Fru godine 1849. Trideset godina kasnije, Švajcarac Daniel Peter će čokoladi dodati meko u prahu i tako načiniti slatkiš kakav nam je danas poznat.

◈ Mmmm….njam, njam……xD

Žvakaća guma

Uobičajen

Ko je prvi izumeo žvakaću gumu? Gde je prva žvaka izmišljena? Niko  ne može biti u potpunosti siguran, ali istoričari tvrde da su stare civilizacije svuda po svetu žvakale prirodne žvake pre više hiljada godina. Pre izuma sijalice, telefona ili čak i sladoleda, ljudi su otkrili uživanje i prednosti žvakanja žvake.

Prirodna žvaka

Smatra se da su Stari Grci žvakali smolu drveta. Istraživači su otkrili i da su Maje, indijanska civilizacija koja je naseljavala Južnu Ameriku, uživale u žvakanju kaučukovca. Ova prirodna guma je dolazila iz drveta kaučuka i kasnije je postala glavni sastojak žvakaće gume. Američki Indijanci su otkrili drugu prirodnu vrstu žvake: smolu nekih vrsta drveća. Oni su i upoznali bele došljake na američki kontinent sa običajem žvakanja. Doseljenici su stvorili prvu komercijalnu žvakaću gumu, prodavajući delove smole. Ovakva žvaka se prodavala i u XIX veku sve do pedesetih godina, kada je parafinski vosak postao nova popularna osnova žvakaće gume.

Moderna žvaka

Moderna žvakaća guma se pojavila 1869. godine, i to sasvim slučajno. Naime, jedan meksički general unajmio je američkog istraživača  Tomasa Adamsa da razvije novu vrstu gume koristeći kaučukovac. To je isti onaj gumeni materijal koji su stanovnici Meksika žvakali vekovima. Adams je bio vrlo neuspešan u pravljenju gume, ali je uspeo da napravi prvu modernu žvaku, koju je nazvao Adams Njujork broj 1. Do XX veka žvake su se već proizvodile u različitim oblicima, veličinama i ukusima.

Današnji izbori

Sastojci današnje žvake su sintetički materijali koji stvaraju žvaku boljeg kvaliteta, teksture i ukusa. Prave se u milion ukusa. Samo je jedan još neosvojen. Za sada je nemoguće napraviti žvaku sa pravom čokoladom, jer kakao puter koji se nalazi u čokoladi omekšava osnovu žvake, pa ona postaje previše lepljiva.

Savet:

Ako ti se žvaka zapetlja u kosu, sačekaj da se osuši, pa je skini uz pomoć kikiriki putera.

Nova godina

Uobičajen

Pre mnogo vremena, kada su različite kulture stvarale svoje kalendare, neke su ih bazirale na kretanju Meseca, a druge na poziciji Sunca. Neki su zasnivali svoje kalendare na karekteristikama i Meseca i Sunca. Kao rezultat, Nova godina se slavi u različito vreme i na različite načine svuda po svetu.

Nova godina je jedan od najstarijih praznika na svetu. Prvi put se javlja u Vavilonu pre četiri hiljade godina, oko 2000. godine pre nove ere. Iako nisu pratili pisani kalendar, Vavilonci su slavili praznik dolaska nove godine 23. marta, dana kada je počinjala setva. Slavlje je trajalo jedanaest dana, sa obredima koji su se smenjivali iz dana u dan. Rimljani su nastavili sa slavljenjem Nove godine u martu. Ipak, rimski kalendar se često menjao u zavisnosti od želja raznih imperatora, i vremenom je postao neusklađen sa kretanjem Sunca. Tek 46. godine pre nove ere, kada je Julije Cezar stvorio novi kalendar, prvi januar se priznaje kao početak nove godine. U tom trenutku, kalendar je bio toliko menjan da je Cezar bio primoran da pusti godinu da se vuče čitavih 445 dana da bi opet uskadio kalendar sa Suncem. Od tada, Nova godina na zapadnoj hemisferi je bila branjena i prozivana paganskom, ali se praznik konačno ustoličio pre nekih četristo godina, i od tada do danas nema promena datuma slavlja. Na istoku, slučaj je nešto drugačiji…

Kina

Kineska Nova godina prati lunarni kalendar, odnosno kretanje Meseca. Datum nije precizan, obično se slavi negde od sredine januara do sredine februara i traje petnaest dana. Kako se dan približava, običaj je da se domovi čiste da bi ukućani izbegli lošu sreću. Kinezi verjuju da zli duhovi dolaze oko Nove godine, pa bacaju petarde kako bi ih oterali. Prvi puni mesec Kinezi slave šarenom uličnom paradom, punom lampiona koji, veruje se, osvetljavaju put godini koja dolazi.

Japan

Nova godina se u Japanu slavi kad i kod nas. Ipak, Japanci imaju neke sasvim specifične običaje. Za radost i dobru sreću, ljudi u Japanu kače kanap od slame preko kućnog praga. Smatraju da to drži zle duhove podalje od kuće. U momentu dolaska Nove godine, Japanci počnu da se smeju, jer veruju da to donosi dobru sreću tokom cele godine.

Vijetnam

U Vijetnamu se datum slavljenja Nove godine menja iz godine u godinu, ali pada između 21. januara i 19. februara. Ljudi tamo veruju da u svakom domu postoji kućni bog koji za Novu godinu odlazi u raj gde će otkriti kako se ko od ukućana ponašao tokom prethodne godine. Kućni bog u raj ide na leđima ribe. Stoga je običaj da se za Novu godinu kupi živa riba i pusti u reku ili jezero.