Category Archives: Šta je?

Šta je velvičija?

Uobičajen

Velvičija je biljka koja raste u afričkoj pustinji Kalahari. Naziv je dobila po naučniku Velviču, koji ju je prvi uočio i opisao. Svojim izgledom velvičija podseća na hobotnicu. Njena dva lista su izdeljena na delove pa izgleda da ih ima mnogo. Leže smotani po tlu kao kraci neke velike hobotnice. Listovi su joj dugački oko tri metra.U sredini, odakle se listovi pružaju, nalazi se nisko drvenasto stablo koje liči na cvet suncokreta. Iz cveta se razbijaju plodovi koji su slični šišarkama jele.Ova biljka je dugovečna. Pojedini naučnici tvrde da može da živi i do stotinu godina.

Šta su Gondole?

Uobičajen

Gondole su čamci u Veneciji, koji mogu da voze četiri do pet putnika po kanalima, ili da ih prevoze s jedne obale na drugu, tamo gde nema mosta. Gondola je veoma uzan čamac, dug jedanaest metara. Gondolijer, koji stoji na zadnjem delu, vozi gondolu i upravlja njom samo pomoću jednog vesla, pričvršćenog sa desne strane krme. Nekad je svaki gondolijer bojio svoju gondolu kako je hteo, ali je u osamnaestom veku jedan dužd (vladar Mletačke Republike, to jest Venecije) naredio da se sve gondole oboje u crno da bi se izbeglo šarenilo. Gondolijeri nose tradicionalno odelo: tamni kratki kaput preko prugaste majice i plitiki šešir ukrašen trakama. Gondolama se danas uglavnom voze turisti, brojni posetioci Venecije.

Sarbakana

Uobičajen

Sarbakana je duvaljka sa strelicom, oružje koje Malajci i Indonežani upotrebljavaju u lovu na divljač. Duvajući kroz dugu cev, oni brzo i daleko izbacuju male smrtonosne strele. Duvaljka za strele može biti igračka koja izbacuje male bezopasne projektile, koristeći snagu sabijenog vazduha u uskoj cevi. Ali ista takva uska i dugačka cev od bambusove trske, čelika ili plastične mase, može da postane opasno oružje koje izbacuje smrtonosne projektile. Stanovnici ostrva Kalimantana (Bornea) naročito su spretni u tome: oni iz sarbakane izbacuju strelice čiji je vrh natopljen biljnim otrovom, pa je dovoljno da samo okrznu lovinu-ona pada paralisana tim otrovom.

Terme

Uobičajen

Terme su bile javna kupatila gde su stari Rimljani dolazili da plivaju i da se kupaju. Akvedukti (rimski vodovodi) snabdevali su vodom ta kupatila, koja su uvek bila veoma posećena. „Termalan“ znači-topal. Terme, banje sa toplom vodom, često su poznate po svojoj lekovitosti, naročito za lečenje reumatizma. Rimske terme (kupatila) bile su velike građevine, koje su služile prvenstveno za održavanje čistoće i za sport. Za ulaz se obično plaćala skromna suma, a deca su puštana u terme besplatno. U Rimu i danas postoje ostaci poznatih termi- Dioklecijanovih, Agripinih i drugih.

Eukaliptus

Uobičajen

Eukaliptus je drvo poreklom iz Austrije, a često ga sade u toplim močvarnim predelima. Njegovo mirisno lišće pročišćava vazduh u tim krajevima i tera opasne komarce koji prenose malariju. Postoje mnoge vrste eukaliptusa. Njegovo drvo je različite boje-od bele do ružičaste. Lišće ima oblik pljosnatih zareza (zapeta) i trepti na vetru. Smatra se da se ono preko dana okreće tako da sunčevim zracima izloži samo mali deo svoje površine. Eukaliptusovo lišće sadrži eterično ulje, koje se upotrebljava za neke farmaceutske proizvode. Osušeno, ono se stavlja u medicinske cigarete, koje služe za prečišćavanje disajnih puteva, u bombone protiv kašlja itd.

Boing

Uobičajen

Iznad Atlanskog okeana, na 10.000 metera visine, veliki putnički avioni marke „boing“ američke proizvodnje, lete brzinom od 1.000 kilometara na čas, terani snagom svoja četiri mlazna motora. „Boing“ je snažniji i veći od „karavele“. Dva glavna tipa „boinga“ su: stratolajneri, čije je područje leta (ili: akcioni radijus) skoro 6.000 km, i interkontinentalni avioni, koji mogu da pređu bez spuštanja oko 13.000 km (to je trećina puta oko sveta!). U velikoj putničkoj kabini, u kojoj vlada pritisak kao na zemlji, 180 putnika udobno putuje, jede i spava. Neki avioni lete bez spustanja od Azije čak do Amerike, prelazeći preko Severnog pola, a putnici i ne pomišljaju na to da se u tom trenutku spoljna temperatura spušta i do 50 stepeni ispod nule!

Halo

Uobičajen

Dešava se da ponekad, u magličastoj noći, ne vidimo Mesec sasvim jasno, nego okružen kao nekim sjajnim kolutom. Ta pojava naziva se halo. U stvari, halo je svetlosni krug (prsten) oko Meseca, a ponekad i oko Sunca. On nastaje usled prelamanja svetlosnih zrakova koji prolaze kroz sloj oblaka od ledenih iglica-tzv. cirusa. Ponekad se u maglovitoj noći halo vidi i oko uličnih svetiljki, ili oko nekih svetlosti u daljini. Ne treba mešati halo sa polarnom svetlošću, koja se viđa u krajevima blizu Zemljinih magnetnih polova. Polarna svetlost je svetlosna pojava drugog porekla.