Na Bliskom istoku, na granici između Jordana i Izreala, nalazi se veliko slano jezer0 koje se naziva Mrtvo more. To je jedna od najneobičnijih vodenih površina na svetu, bez ikakvog života. Površina Mrtvog mora nalazi se čitava 393 metra ispod nivoa obližnjeg Sredozemnog mora. Turisti koji šetaju obalom Mrtvog mora koračaju po najnižem tlu Zemljine površine! Mrtvo more je, u stvari, jezero dugačko bezmalo sto kilometera i ispunjeno vodom izuzetno velike slanoće (saliniteta). Obična morska voda sadrži oko 4 procenta soli, a u vodi Mrtvog mora ima čitavih 26 procenata! U takvoj vodi možemo lepo sedeti i čitati novine-nećemo potonuti. Tolika so u vodi uništila je, naravno, i svaki život, pa otuda i takvo ime ovom neobičnom vodenom prostranstvu.
Norveška luka i ribarski centar Hamerfest najseverniji je grad Evrope, a nosi i dva nadimka: „grad haringi“ i „grad ponoćnog sunca“. Iako se nalazi iza polarnog kruga, Hamerfest ima srazmerno blagu klimu i njegova luka se nikad ne zaleđuje, zahvaljujući toploj Golfskoj stuji. U okolnim vodama ribolov je veoma bogat, pa se od juna do oktobra milioni haringi suše po Hamerfestu na drvenim sušarama kjelsima. Zato je on „grad haringi“. Za vreme polarnog dana (to je leti) sunce u Hamerfestu ne zalazi od 13 do 29. jula, a kad nastupi polarna noć (ona pada u zimu), onda sunce ne izlazi od 18. novembra do 23. januara. Zato je Hamerfest i „grad ponoćnog sunca“. Kada vlada polarna noć, električno osvetljenje po ulicama uopšte se ne gasi, a za vreme polarnog dana teško je spavati bez zatvorenih kapaka na prozorima.
Australijski koala sa svojim crnim, toplim ocima, kratkom njuškom i gustim krznom liči na plišanog medu. Međutim, ona nije iz roda medveda, već spada u torbare. Koala je mirna i plašljiva životinja, koja naradije boravi na visokom eukaliptusima. Autralijska reč „koala“ znači „životinja koja ne pije“. I zaista, niko nikada nije video koalu kako pije vodu! Koala gasi žeđ uljanom tečnošću iz eukatiptusovog lišća, koje mu je glavna hrana. Ovaj noćni torbar kreće se veoma sporo. Mladunci se čvrsto pripiju na leđa roditelja, dok se oni lagano veru po drveću u potrazi za hranom i bezbednim dnevnim skloništem.
Ova neobična životinja bliža je slepom mišu nego veverici. Leteća veverica živi po drveću u Indoneziji i na ostrvima u Tihom okeanu. Hrani se isključivo insektima. Velika je kao mačka i ima mrko krzno. Leteća veverica spada u takozvane dermoptere, što znači da ima kožastu opnu (kao slepi miš), koja služi umesto krila. Ova životinjica-akorbata u stvari, ne leti, već skače sa visokih stabala , služeći se kožastom opnom kao padobranom. Na tlo se spušta meko kao suvi list. Na veštini letenja zavide joj i padobranci, koji za usmeravanje koriste tehniku leteće veverice!
Akupunktura je lečenje bolesti na taj način što lekar* specijalista zabada tanke igle u kožu, na raznim delovima bolesnikovog tela. Akupunkutra je postojala još pre pet hiljada godina, u starim istočnjačkim civilizacijama. Zapisi o tome, koji potiču iz XIII veka nove ere, omogućili su specijalistima iz drugih zemalja da ponovo otkriju taj metod lečenja, koji se sada sve više primenjuje u svetu. Sile u našem telu kruže određenim brojem linija koje se zovu meridijani. Oboljenja su izazvana poremećajima u tom kruženju sila. Ubadanjem igala u kožu, na tačno određenim mestima, kruženje se uspostavlja i bolest se povlači. Akupunktor koji dobro leči bolest može učiniti da ona iščezne, ali ne može povratiti već oštećeni organ. Ubodi iglama mogu ponekad da se zamene malim opekotinama, izazvanim zagrejanim šišarkama komonjike, koje se na japanskom zovu „moska“.
Sarbakana je duvaljka sa strelicom, oružje koje Malajci i Indonežani upotrebljavaju u lovu na divljač. Duvajući kroz dugu cev, oni brzo i daleko izbacuju male smrtonosne strele. Duvaljka za strele može biti igračka koja izbacuje male bezopasne projektile, koristeći snagu sabijenog vazduha u uskoj cevi. Ali ista takva uska i dugačka cev od bambusove trske, čelika ili plastične mase, može da postane opasno oružje koje izbacuje smrtonosne projektile. Stanovnici ostrva Kalimantana (Bornea) naročito su spretni u tome: oni iz sarbakane izbacuju strelice čiji je vrh natopljen biljnim otrovom, pa je dovoljno da samo okrznu lovinu-ona pada paralisana tim otrovom.
Eukaliptus je drvo poreklom iz Austrije, a često ga sade u toplim močvarnim predelima. Njegovo mirisno lišće pročišćava vazduh u tim krajevima i tera opasne komarce koji prenose malariju. Postoje mnoge vrste eukaliptusa. Njegovo drvo je različite boje-od bele do ružičaste. Lišće ima oblik pljosnatih zareza (zapeta) i trepti na vetru. Smatra se da se ono preko dana okreće tako da sunčevim zracima izloži samo mali deo svoje površine. Eukaliptusovo lišće sadrži eterično ulje, koje se upotrebljava za neke farmaceutske proizvode. Osušeno, ono se stavlja u medicinske cigarete, koje služe za prečišćavanje disajnih puteva, u bombone protiv kašlja itd.
Hrkanje nastaje kad vazduh koji udišemo dok spavamo ne ulazi u pluća kroz čist nos, nego na usta. Onome ko hrče to ne smeta,-on spava pa i ne čuje sam sebe, ali onima koji su s njim u sobi nije baš prijatno! Najviše hrču muškarci, a mnogo manje žene. Najčešće hrčemo kad se u snu nađemo na leđima. Tada je položaj organa za disanje, tj. puta kojim vazduh dopire do pluća, izmenjen i otežan. Treperenje vazduha koji ulazi i izlazi kroz nos ili usta, a koje je obično sasvim tiho ili bešumno, postaje glasno. U usnoj duplji se još pojačava: tako nastaje gromoglasno hrkanje. Ali, čim hrkača malo dotaknemo da promeni položaj, hrkanje prestaje…. da bi se se posle minut-dva nastavilo!
Znanje je najveće blago 