Piri

Robert Edvin Piri, američki pomorac i polarni istraživač.

Rodio se u Kreson-Springsu 1856, umro u Vašingtonu 1920.

Prvi čovek koji je dospeo na Severni pol.

Mnogo čuveni polarni istraživači, maštajući o tome da stignu do Severnog pola, ogledali su sreću, i svaki od njih obogatio je nauku novim podacima. Slavni Nansen načinio je 1895. godine veliki korak napred. Amundsen je spremao ekspediciju u nadi da će dospeti do toliko željenog cilja. Ali, Piri je preduhitrio sve, pošavši preko ledenog prekrivača na saonicama u koje su bili upregnuti snažni genlandski psi. Piri je odlično poznavao polarne predele, po kojima je krstario više od dvadeset godina. I tako je, 6. aprila 1909, uspeo da pobode američku zastavu na Severnom polu. Amundsen je tada promenio cilj svojih istraživanja i pošao da osvoji Južni pol, što mu je i pošlo za rukom.

Džener

Edvard Džener, engleski lekar.

Rodio se i umro u Berkliju, 1749-1823.

Pronašao vakcinaciju i vakcinu protiv velikih boginja.

Velike boginje, koje se još i danas mogu pojaviti kao smrtonosna epidemija, harale su nekad svetom i odnosile ogroman broj žrtava. Oni koji bi preživeli nosili su do kraja života na licu duboke ožiljke od krasta, neki su ostajali slepi, neki gluvi. Francuski kralj Luj XV umro je 1774. od velikih boginja, a naš narodni pesnik Filip Višnjić je od njih oslepeo. Džener je primetio da krave obolevaju od jedne slične bolesti sa krastama, ali da stočari koji se slučajno zaraze tim bezopasnim kravljim boginjama ne mogu oboleti od pravih velikih boginja. Shvatio je da su oni na neki način stekli otpornost. Godine 1796. Džener je ubrizgao jednom detetu gnoj sa rane obolele krave, a posle izvesnog vremena gnoj od pravih velikih boginja, ali se dete nije razbolelo. Postalo je otporno. Tako je pronađena vakcinacija kao predohrana protiv bolesti, a i velike boginje su pobeđenje.

Leonardo da Vinči

Leonardo da Vinči, italijanski slikar, vajar, arhitekt, pronalazač, umetnik i mislilac. Rodio se u Vinčiju 1452, umro u Amboazu (Francuska) 1519. Najveći um renesanse, univerzalni genije. Čovek ne zna čemu više da se divi u stvaralaštvu Leonarda da Vinčija, koji je izuzetno mnogo doprineo procvatu umetnosti i nauke u italijanskoj i evropskoj renesansi (preporodu). Ne samo da je bio jedan od najvećih slikara svih vremena nego je, isto tako, bio i izvrstan vajar, a kao arhitekta projektovao je čuvenu katedralu u Milanu. Ali, da Vinči je bio i matematičar i astronom i vešt inžinjer: projektovao je brane i utvrđenja, a u bezbrojnim crtežima, planovima i beleškama izumeo i skicirao, mada nije mogao i da ostvari, mnoge zamsili koje su tek u našem veku napravljene: letelicu (avion), padobran, podmornicu, borna kola, mitraljez i mnogo šta drugo. Pored svega toga, svirao je na citri i komponovao muziku!

Keops

Keops, egipatski faraon iz IV dinastije. Živeo oko 2.600.godine pre nove ere. Sagradio džinovsku piramidu koja nosi njegovo ime. Keopsova piramida je i danas jedna od najvećih građevina na svetu. Gradilo ju je čitavih dvadeset godina sto hiljada robova i seljaka, koje su faraonovi vojnici okupljali u vreme kad Nil preplavi njive, pa se na njima ne može raditi. Piramide su, u stvari, grobnice faraona, građene tako da se svima pokaže koliko je onaj koji je tu sahranjen bio značajna ličnost-kao da se značaj jednog čoveka meri njegovom grobnicom a ne onim što je za života uradio! Ali, tako su ljudi nekad mislili. Keopsova piramida bila je visoka 146 metara i imala je osnovice od po 233 metra, dok je sad, posle oštećenja tokom vekova, visoka samo 128, sa osovinama od po 227 metara. Sasvim je razumljivo što su tu ogromnu građevinu smatrali jednom od sedam čuda staroga sveta.

Franklin

Bendžamin Franklin, američki naučnik i državnik. Rodio se u Bostonu 1706, umro u Filadelfiji 1790. Pronašao gromobran. Mada je, uz Vašingtona, bio jedan od američkih vođa u ratu za nezavisnost i jedan od sastavljača Deklaracije o nezavisnosti, Franklin je poznatiji kao naučnik i pronalazač. Najviše je proučavao elektricitet u atmosferi i izumeo je gromobran, koji je prvi put postavio 1760. godine na jednoj zgradi u Filadelfiji. Kada je nekoliko dana kasnije grom udario u gromobran, pokazala se korist tog izuma. Ali ovaj nadareni Amerikanac izvršio je i više drugih pronalazaka: izumeo je i naočare sa dvostrukim staklom, koje služe istovremeno i za čitanje i za gledanje na daljinu(donja polovina za čitanje, a gornja-pošto se pogled podigne-za gledanje na daljinu).

◈Ovog čoveka pamtim iz filma „Milioner iz blata“ inače odličan film, koji se pominje kao lik naslikan na novčanici od 100 dolara. Odatle mi i ideja da napišem nešto o njemu.