Eskimski poljubac

Kada su se početkom 18. veka prve grupe evropskih misionara vratile s Grenlanda, uz razne zanimljive priče o narodu koji živi na najvećem ostrvu na svetu, u hladnim arktičkim predelima, doneli su i onu o eskimskom poljubcu trljanjem nosa o nos ili nosa o obraz. Iako je priča mnogima zvučala neobično, kao izmišljotina, vremenom su počeli da je potrvrđuju i drugi putnici koji su krstarili snežnim prostranstvima severa. A naučnici su se potrudili da saznaju istinu o eskimskom poljubcu. Otrkili su da ovaj običaj nije izraz ljubavnih osećanja, već više neka vrsta pozdravljanja. Iako izgleda neobično, opravdano je i praktično, a potiče iz drevne prošlosti. Da bi preživeli u surovim uslovima velike hladnoće, ljudi su morali da se utopljavaju i umotavaju. Jedini nepokriveni deo tela uvek su bili nos i oči. Ova dva čula vodila su ih kroz bela bespuća i čuvala od opasnosti. Baš kao što su oči videle, tako je i nos mogao da upozori na miris prijatelja ili neprijatelja. Naravno, vremenom je ljudski nos izgubio prvobitnu namenu „njušenja“, ali običaj trljanja nosa o nos ili neki deo lica zadržavao se među Eskimima do danas, kao običaj i iz praktičnih razloga. Da bi se pozdravili, Eskimi ne skidaju krznene rukavice i izlažu ruke hladnoći, već se jednostavno dodirnu već otkrivenim nosevima.

Kamelija

Kamelija (Camellia japonica) je visok, razgranut žbun. Raste u istočnom i žarkim predelima Azije, kao i na ostrvima u Indijskom okeanu. Sjajno, tamnozeleno lišće ne opada. Cvet može biti beo, ružičast ili crven, krupan i pun. Japanska kamelija, doneta u Evropu 1739, dobro se prilagodila. Voli vodu. U većini sredozemnih zemalja, pa i u zapadnoj Evropi, gaji se na otvorenom prostoru, u zaklonjenim vrtovima, jer joj slab mraz ne smeta. Dama s kamelijama je pozorišni komad francuskog pisca Aleksandra Dime Sina (1824-1895). Glavna junakinja, Margarita Gotje, voli cveće, a naručito kamelije… Ima mnogo udvarača i obožavalaca. Svi joj se dive. Život joj teče u zabavi i uživanjima. Upoznaje mladića koji dolazi u Pariz iz unutrašnjosti. Arman Dival, iskren i prostosrdačan mladić, ludo se zaljubljuje u Margaritu. I ona je dirnuta njegovom iskrenošću. Već je i venćanje ugovoreno. Ali, dolazi Armanov otac i traži od Margarite da se odrekne njegovog sina. Ona hrabro pristaje i uskoro umire u cvetu mladosti od tuberkuloze. Ulogu Margarite igrale su najslavnije glumice sveta, a i danas mnoge mlade glumice priželjkuju da u toj ulozi izraze svoj talenat.

Kako radi gumica za brisanje?

Princip rada gumica za brisanje ne može se objasniti dok ne shvatimo kako radi olovka. Olovka, dok piše, ostavlja na papiru mala grafitna vlakna, koja, na gomili, ljudsko oko prepoznaje kao liniju. Gumica za brisanje napravljena je od mekane gume, koja nežno skida grafitna vlakna, skidajući, u isto vreme, i tanak sloj papira. Mrvice koje se stvaraju tokom brisanja sastoje se od gume, papira i grafita. Brisanje jednog mesta ne može večno da traje: pre ili kasnije, u zavisnosti od debljine papira i snage gumice, na papiru će se pojaviti rupa.

*Sunčevom zraku je potrebno osam minuta da stigne od Sunca do Zemlje, što znači da kada Sunce zalazi, ono je, u stvari, zašlo pre osam minuta.

*Samo ženski komarci piju krv. Omiljeno piće muških komaraca su voda i biljni sok.

 

 

*Kada staviš morsku školjku na uvo, zvuk koji čuješ nisu talasi sa pučine, već eho pulsiranja krvi u uvu.

 

*U najvećem broju reklama za satove, vreme na satu je deset i deset.

 

*Čovek dnevno disanjem gubi pola litre vode. To je ona vodena para koju možeš da vidiš kada duneš na ogledalo.

*Nos najbolje oseća mirise u desetoj godini života čoveka.

Albatros

Albatros  (Diomedea exulans) je ptica plivačica koja živi na velikim vodenim prostranstvima. Ima dugačak, na vrhu kukasto povijen snažan kljun, veoma izražene nozdrve i plovne kožice na nogama. Mladunče albatrosa je smeđe boje, ali kod odraslih ptica perje je belo, osim ivice krila, gde su pera crne boje. Albatros nastanjuje okeanska prostranstva južne Zemljine polulopte. Veoma je izdržljiv letač i isto tako dobar plivač. Hrani se ribom, školjkama i ostacima velikih morskih sisara, na čije se leševe spušta u grupama.  U gnezdo koje gradi na pustim ostrvima ženka snese samo jedno jaje teško oko 500 g. U vreme kada su morima plovili jedrenjaci albatros je bio veran pratilac i jedina zabava mornarima na dugim i jednoličnim putovanjima preko okeana. Pratio je brodove koji su plovili između 50 i 30 stepeni južne širine. U svojoj proždrljivosti albatrosi nisu okelvali da slete na palubu u potrazi za otpacima hrane. Brzo bi se sprijateljili sa mornarima. Ipak, i mornar je morao da ustukne kada bi ga ptica natkrilila svojim ogromnim krilima čiji raspon dostiže 3.5 m i krikne glasom koji podseća na urlik. O albatrosu, najvećoj morskoj ptici, francuski pesnik Lamartin (1790-1869), romantičar čija su dela ispunjena ljubavlju prema lepoti, napisao je istoimenu poemu.